Poslanici Narodne skupštine iz redova DS i DSS predložili su ukidanje a iz SVM i SNS smanjenje predloženog donjeg limita za dobijanje premije za mleko.
Prema predlogu zakona proizvođač mora da preda 3.000 litara mleka po kvartalu da bi dobio premiju, SVM i SNS predlažu da smanjenje tog limita na 2.000, odnosno 1.200 litara, dok DS i DSS predlažu potpuno ukidanje bilo kakvog praga za premije.
Usvajanje predloženog rešenja, kako su istakli tokom pretresa amandmana na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, dovešće do smanjeja stočnog fonda i destimulacije proizvodnje mleka.
Ministar poljoprivrede Goran Knežević je objasnio da je osnovni cilj podsticaja pre svega povećanje kvantiteta i kvaliteta proizvodnje mleka.
Demokrata Nebojša Zelenović tvrdi da će 200 miliona litara mleka malih proizvođača, onih koji imaju jednu, dve ili tri krave i razmišljaju da li da imaju pet i prosisre proizvodnju, predloženim propisom biti “ubijeno”, što je, kako naglašava, suprotno težnjama da se ljudi zadrže na selu.
Uz napomenu da oko 150.000 domaćinstava ne može da proizvede 3.000 litara mleka po kvartalu, on je zatražio da se svima koji su predali mleko i čije je mleko ušlo u dalju proizvodnju da premija.
Knežević je odgovorio da je Ministarstvo razmišljalo i o tome, ali da je cilj podsticaja pre svega povećanje kvantiteta i kvaliteta.
"Ovaj limit od 3.000 litara po kvartalu, to je negde tri krave. Taj što nema tri krave, pretpostavljamo da tu količinu mleka ne predaje, nego da je koristi za svoju upotrebu ili je da komšiji, prijatelju ili koristi za nešto drugo", naveo je ministar.
I DSS je tražio ukidanje limita, a poslanik te stranke Milan Lapčević je ukazao da ima mnogo onih domaćinstava koji imaju dve krave ili tri, ali da se ne može sa tri krave dostići limit od 3.000 litara, jer je krava u određenim mesecima steona.
"Direktna poruka onima koji ne mogu da ostvare premiju je da se manu tog posla, čime dodatno utičemo na smanjenje stočnog fonda", ocenio je Lapčević.
On je dodao da svrha zakona treba da bude da ojača srpsku poljprivredu i proizvođače, kao i da ih zaštiti pred otvorenu i surovu tržišnu utakmicu.
Knežević mu je odgovorio da oni koji imaju dve krave mogu da iskoriste drugi vid podrške, među kojima su krediti države i lokalnih samouprava i da tako kupe treću i četvrtu kravu, da se bave poljoprivredom i povećaju kvalitet i kvantitet svojih proizvoda.
"I dalje ostajem pri tome da mi treba da pospešujemo tržišnu utakmicu, da treba da pospešujemo kvantitet i kvalitet, a ovi ljudi koji to ne mogu da ostvare treba da budu predmet nekog drugog zakona”, rekao je minsitar.
Poslanik kluba SNS Marjna Rističević amandmanom je tražio da se smanji limit i umesto 3.000 litara preda 1.200, a kada je reč o područijima sa otežanom poljoprivrednom proizvodnjom 600 litara umesto predloženih 1.500.
"Moj amandman se može nazvati - za starca, staricu i jednu kravicu…S obzirom da zbog manjka para u agrarnom budžetu on ne može biti usvojen moli ministra da u narednom periodu prati protizvodnju mleka i da u narednoj godini nađemo novac da proširimo krug korisnika i nađemo način da ta subvencija za mleko dođe i do njih", rekao je Rističević.
U želji da se proširi krug podsticaja i SVM je predložio da se limit sa 3.000 samnji na 2.000 litara.
Liberali su pak poručili da rasprava oko limita pokazuje u kojoj meri postoje otvorena pitanja oko toga kako dati podršku onim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima koja nisu spremna za tržišnu utakmicu i koja nisu u mogućnosti da posluju i da proizvode po nekim tržišnim kategroijama i standardima.
Uz napomenu da se predloženom odredbom mali poljoprivredni proizvođači izuzimaju od te vrste naknade, LDP je predložila da se premije za mleko isplaćuju mesečno umesto kvartalno, kako je predloženo.
Debata se vodila i oko ukidanja savetodavaca za poljoprivrednike - na zahtev demokrate i prethodnog ministra poljoprivrede Dušana Petrovića da se vrate diplomirani agronomi, poslanik SNS Rističević tvrdi da su oni uvedeni neposredno pred izbore samo da bi se uvećao broj glasača DS.
Petrović je rekao da je rad oko 1.700 savetodavaca bio više nego koristan i da su oni prošle godine savetovali više od 350.000 gazdinstava u Srbiji u više od 3.000 naselja i to pre svega u krajevima gde su teži uslovi poljoprivredne proizvodnje.
Rističević je na to odgovorio da on kao poljoprivrednik nije ni video te savetodavce, niti je imao neku praktičnu korist od toga.
(Tanjug, foto: Fonet/Nenad Đorđević)
Usvajanje predloženog rešenja, kako su istakli tokom pretresa amandmana na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, dovešće do smanjeja stočnog fonda i destimulacije proizvodnje mleka.
Ministar poljoprivrede Goran Knežević je objasnio da je osnovni cilj podsticaja pre svega povećanje kvantiteta i kvaliteta proizvodnje mleka.
Demokrata Nebojša Zelenović tvrdi da će 200 miliona litara mleka malih proizvođača, onih koji imaju jednu, dve ili tri krave i razmišljaju da li da imaju pet i prosisre proizvodnju, predloženim propisom biti “ubijeno”, što je, kako naglašava, suprotno težnjama da se ljudi zadrže na selu.
Uz napomenu da oko 150.000 domaćinstava ne može da proizvede 3.000 litara mleka po kvartalu, on je zatražio da se svima koji su predali mleko i čije je mleko ušlo u dalju proizvodnju da premija.
Knežević je odgovorio da je Ministarstvo razmišljalo i o tome, ali da je cilj podsticaja pre svega povećanje kvantiteta i kvaliteta.
"Ovaj limit od 3.000 litara po kvartalu, to je negde tri krave. Taj što nema tri krave, pretpostavljamo da tu količinu mleka ne predaje, nego da je koristi za svoju upotrebu ili je da komšiji, prijatelju ili koristi za nešto drugo", naveo je ministar.
I DSS je tražio ukidanje limita, a poslanik te stranke Milan Lapčević je ukazao da ima mnogo onih domaćinstava koji imaju dve krave ili tri, ali da se ne može sa tri krave dostići limit od 3.000 litara, jer je krava u određenim mesecima steona.
"Direktna poruka onima koji ne mogu da ostvare premiju je da se manu tog posla, čime dodatno utičemo na smanjenje stočnog fonda", ocenio je Lapčević.
On je dodao da svrha zakona treba da bude da ojača srpsku poljprivredu i proizvođače, kao i da ih zaštiti pred otvorenu i surovu tržišnu utakmicu.
Knežević mu je odgovorio da oni koji imaju dve krave mogu da iskoriste drugi vid podrške, među kojima su krediti države i lokalnih samouprava i da tako kupe treću i četvrtu kravu, da se bave poljoprivredom i povećaju kvalitet i kvantitet svojih proizvoda.
"I dalje ostajem pri tome da mi treba da pospešujemo tržišnu utakmicu, da treba da pospešujemo kvantitet i kvalitet, a ovi ljudi koji to ne mogu da ostvare treba da budu predmet nekog drugog zakona”, rekao je minsitar.
Poslanik kluba SNS Marjna Rističević amandmanom je tražio da se smanji limit i umesto 3.000 litara preda 1.200, a kada je reč o područijima sa otežanom poljoprivrednom proizvodnjom 600 litara umesto predloženih 1.500.
"Moj amandman se može nazvati - za starca, staricu i jednu kravicu…S obzirom da zbog manjka para u agrarnom budžetu on ne može biti usvojen moli ministra da u narednom periodu prati protizvodnju mleka i da u narednoj godini nađemo novac da proširimo krug korisnika i nađemo način da ta subvencija za mleko dođe i do njih", rekao je Rističević.
U želji da se proširi krug podsticaja i SVM je predložio da se limit sa 3.000 samnji na 2.000 litara.
Liberali su pak poručili da rasprava oko limita pokazuje u kojoj meri postoje otvorena pitanja oko toga kako dati podršku onim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima koja nisu spremna za tržišnu utakmicu i koja nisu u mogućnosti da posluju i da proizvode po nekim tržišnim kategroijama i standardima.
Uz napomenu da se predloženom odredbom mali poljoprivredni proizvođači izuzimaju od te vrste naknade, LDP je predložila da se premije za mleko isplaćuju mesečno umesto kvartalno, kako je predloženo.
Debata se vodila i oko ukidanja savetodavaca za poljoprivrednike - na zahtev demokrate i prethodnog ministra poljoprivrede Dušana Petrovića da se vrate diplomirani agronomi, poslanik SNS Rističević tvrdi da su oni uvedeni neposredno pred izbore samo da bi se uvećao broj glasača DS.
Petrović je rekao da je rad oko 1.700 savetodavaca bio više nego koristan i da su oni prošle godine savetovali više od 350.000 gazdinstava u Srbiji u više od 3.000 naselja i to pre svega u krajevima gde su teži uslovi poljoprivredne proizvodnje.
Rističević je na to odgovorio da on kao poljoprivrednik nije ni video te savetodavce, niti je imao neku praktičnu korist od toga.
(Tanjug, foto: Fonet/Nenad Đorđević)
