Svakoga kome se traženje posla preko Nacionalne službe za zapošljavanje svelo na jednostrana javljanja jednom u tri meseca, bez ijedne ponude za posao, začudiće činjenica da je u toku prošle godine preko NSZ, posao našlo 205.295 građana.
Novinari nisu uspeli da pronađu nikog ko je našao posao preko biroa, ali je zato onih koji uzalud čekaju poziv, iako su redovno prijavljeni kao nezaposleni, toliki da svi nisu mogli da stanu u ovaj tekst.
Ljudi koji su godinama na birou izgubili su poverenje u NSZ, najviše zbog toga što imaju utisak da se tamo niko i ne trudi da im pronađe posao, pišu "24 sata".
Kada se mlada, nezaposlena osoba obrati za pomoć NSZ, odgovor je uvek isti - ukoliko se pojavi posao koji odgovara stručnoj spremi i radnom iskustvu onoga ko ga traži, javiće mu se. Međutim, taj poziv retko kad stigne.
"Dve godine sam na birou. Iako su mi rekli da će me obavestiti kada se nešto pojavi, prvih nekoliko meseci zvao sam ih svakih nedelju dana da proverim da li ima nešto novo, a onda sam odustao i rešio da ih pustim da se oni jave meni kad nešto nađu. Prošlo je godinu i po dana, a telefon mi još nije zazvonio. Bezobrazluk je to što oni nemaju obavezu nama da se jave, a mi kada zakasnimo sa našim javljanjem, brišu nas sa evidencije", priča diplomirani socijalni radnik Predrag R. iz Beograda.
Kako od 2009. godine poslodavci nisu u obavezi da dostavljaju podatke o slobodnim radnim mestima, a jedan savetnik za zapošljavanje u NSZ prosečno radi sa čak 1.000 nezaposlenih koje ne može da obaveštava o svakom pristiglom oglasu, čini se da se NSZ pretvorila u servis čiji osnovni cilj nije nalaženje posla, nego pomoć u sticanju dodatnih znanja, isplaćivanje nadoknada, overavanje knjižica i izdavanje uverenja za jeftinije bus plus kartice.
"Mi pomažemo nezaposlenima savetovanjem, informisanjem, upućivanjem na razgovore ili način traženja posla, učimo ih kako se piše CV, organizujemo sajmove zapošljavanja i prekvalifikacije. Najveću šansu za posao imaju radnici sa iskustvom, sa odgovarajućim licencama i dodatnim znanjima i veštinama", kažu u NSZ.
(MONDO, foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Ljudi koji su godinama na birou izgubili su poverenje u NSZ, najviše zbog toga što imaju utisak da se tamo niko i ne trudi da im pronađe posao, pišu "24 sata".
Kada se mlada, nezaposlena osoba obrati za pomoć NSZ, odgovor je uvek isti - ukoliko se pojavi posao koji odgovara stručnoj spremi i radnom iskustvu onoga ko ga traži, javiće mu se. Međutim, taj poziv retko kad stigne.
"Dve godine sam na birou. Iako su mi rekli da će me obavestiti kada se nešto pojavi, prvih nekoliko meseci zvao sam ih svakih nedelju dana da proverim da li ima nešto novo, a onda sam odustao i rešio da ih pustim da se oni jave meni kad nešto nađu. Prošlo je godinu i po dana, a telefon mi još nije zazvonio. Bezobrazluk je to što oni nemaju obavezu nama da se jave, a mi kada zakasnimo sa našim javljanjem, brišu nas sa evidencije", priča diplomirani socijalni radnik Predrag R. iz Beograda.
Kako od 2009. godine poslodavci nisu u obavezi da dostavljaju podatke o slobodnim radnim mestima, a jedan savetnik za zapošljavanje u NSZ prosečno radi sa čak 1.000 nezaposlenih koje ne može da obaveštava o svakom pristiglom oglasu, čini se da se NSZ pretvorila u servis čiji osnovni cilj nije nalaženje posla, nego pomoć u sticanju dodatnih znanja, isplaćivanje nadoknada, overavanje knjižica i izdavanje uverenja za jeftinije bus plus kartice.
"Mi pomažemo nezaposlenima savetovanjem, informisanjem, upućivanjem na razgovore ili način traženja posla, učimo ih kako se piše CV, organizujemo sajmove zapošljavanja i prekvalifikacije. Najveću šansu za posao imaju radnici sa iskustvom, sa odgovarajućim licencama i dodatnim znanjima i veštinama", kažu u NSZ.
(MONDO, foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images/Thinkstock)
