Ne zna se da li je katastrofalnije stanje na prugama ili u samim Železnicama, čulo se u Skupštini Ssrbije povodom izmene međunarodne saobraćajne konvencije kojom se preuzimaju nove saobraćajne obaveze.
Veoma loše stanje na srpskim prugama danas je bila glavna tema na raspravi u Skupštini Srbije povodom usvajanja izmena Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF).
Izmene je poslanicima predstavio ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić, koji je naveo da njihovo potvrđivanje za cilj ima nesmetanu primenu tog dokumenta, koji treba da unapredi, poboljša i olakša međunarodni železnički prevoz u svakom pogledu, između ostalog, i uspostavljanjem jedinstvenog pravnog sistema u relevantnim oblastima.
Više od toga kako će se primene izmenjene Konvencije odraziti na srpsku železnicu, poslanike brine aktuelno stanje na njoj samoj. U raspravi je istaknuto da je prosečna brzina kretanja na železnici 42 kilometra na sat, na samo 3,2 odsto pruga dozvoljena brzina kretanja prelazi 100 kilometara na sat.
Tragičan je podatak da u 21. veku na nekim prugama brzina vozova je zbog zastarelih tehničkih parametara ograničena na 20 kilometara na sat, konstatovano je danas u skupštinskoj raspravi tokom koje su poslanici ukazali na neophodnost ulaganja u železničku infrastrukturu.
Svi zajedno, i parlament i Vlada, konačno treba da donesu značajnije odluke kako bi se ovi problem rešili i kako bi donekle spremno dočekali trenutak kada Srbija postane deo EU, kako ne bi bila kočnica, već deo razvoja zemlje.
Ulaganje u železničku infrastrukturu je neophodnost u ovom trenutku, naveo je poslanik URS Branislav Mitrović, ističući da Konvencija postavlja pitanje da li Srbija uopšte može da ispuni obaveze koje preuzima.
"EU poslednjih godina posvećuje značajnu pažnju razvoju železničkog saobraćaja. Postavlja se pitanje da li je u ovom trenutku srpska železnica sposobna da ne bude kočnica u globalnom sistemu, već da bude deo razvoja transporta. Srpska železnica je u značajnim problemima, a to je posledica najpre privrednog zaostatka", naveo je Mitrović.
Prosečna starost vozila, kako je dodao, prelazi 30 godina, a stopa njihove raspoloživosti je između 20 i 60 odsto, što, na primer, znači da 480 lokomotiva nije na raspolaganju svaki dan.
Poslanički klub SPO-DHS S je ukazao da se ne može pričati o stanju u srpskoj železnici, a da se ne upita ko je odgovoran za takvo stanje.
"Dok se u EU vozovima prevozi 10 odsto ukupnog broja putnika mi nismo napravili nikakav napredak. Krajnje je vreme da se pristupi suštinskim reformama", napomenuo je Mirko Čikiriz iz tog poslaničkog kluba, koji, kako je dodao, neće podržati ratifikaciju izmenjene Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima.
Za LDP je, pored stanja pruga u Srbiji, problematično i pitanje dugova preduzeća Železnice Srbije.
"Kada se spomene reč železnica imate dve negativne asocijacije - jedna se odnosi na stanje pruga u Srbiji, a druga na dugove koji konstantmo nastaju tokom godina godina, iako je 2011. godine otpisan dug Železnicama koji je napravljen 20 godina pre toga", rekla je Judita Popović iz te stranke.
Popović je kazala da se zaduživanje za to preduzeće, kao i davanje državnih garancija za te kredite, nastavlja, kao i zapošljavanje kadrova u tom preduzeću, a da se pri tom ne vidi kraj agonije.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Izmene je poslanicima predstavio ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić, koji je naveo da njihovo potvrđivanje za cilj ima nesmetanu primenu tog dokumenta, koji treba da unapredi, poboljša i olakša međunarodni železnički prevoz u svakom pogledu, između ostalog, i uspostavljanjem jedinstvenog pravnog sistema u relevantnim oblastima.
Više od toga kako će se primene izmenjene Konvencije odraziti na srpsku železnicu, poslanike brine aktuelno stanje na njoj samoj. U raspravi je istaknuto da je prosečna brzina kretanja na železnici 42 kilometra na sat, na samo 3,2 odsto pruga dozvoljena brzina kretanja prelazi 100 kilometara na sat.
Tragičan je podatak da u 21. veku na nekim prugama brzina vozova je zbog zastarelih tehničkih parametara ograničena na 20 kilometara na sat, konstatovano je danas u skupštinskoj raspravi tokom koje su poslanici ukazali na neophodnost ulaganja u železničku infrastrukturu.
Svi zajedno, i parlament i Vlada, konačno treba da donesu značajnije odluke kako bi se ovi problem rešili i kako bi donekle spremno dočekali trenutak kada Srbija postane deo EU, kako ne bi bila kočnica, već deo razvoja zemlje.
Ulaganje u železničku infrastrukturu je neophodnost u ovom trenutku, naveo je poslanik URS Branislav Mitrović, ističući da Konvencija postavlja pitanje da li Srbija uopšte može da ispuni obaveze koje preuzima.
"EU poslednjih godina posvećuje značajnu pažnju razvoju železničkog saobraćaja. Postavlja se pitanje da li je u ovom trenutku srpska železnica sposobna da ne bude kočnica u globalnom sistemu, već da bude deo razvoja transporta. Srpska železnica je u značajnim problemima, a to je posledica najpre privrednog zaostatka", naveo je Mitrović.
Prosečna starost vozila, kako je dodao, prelazi 30 godina, a stopa njihove raspoloživosti je između 20 i 60 odsto, što, na primer, znači da 480 lokomotiva nije na raspolaganju svaki dan.
Poslanički klub SPO-DHS S je ukazao da se ne može pričati o stanju u srpskoj železnici, a da se ne upita ko je odgovoran za takvo stanje.
"Dok se u EU vozovima prevozi 10 odsto ukupnog broja putnika mi nismo napravili nikakav napredak. Krajnje je vreme da se pristupi suštinskim reformama", napomenuo je Mirko Čikiriz iz tog poslaničkog kluba, koji, kako je dodao, neće podržati ratifikaciju izmenjene Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima.
Za LDP je, pored stanja pruga u Srbiji, problematično i pitanje dugova preduzeća Železnice Srbije.
"Kada se spomene reč železnica imate dve negativne asocijacije - jedna se odnosi na stanje pruga u Srbiji, a druga na dugove koji konstantmo nastaju tokom godina godina, iako je 2011. godine otpisan dug Železnicama koji je napravljen 20 godina pre toga", rekla je Judita Popović iz te stranke.
Popović je kazala da se zaduživanje za to preduzeće, kao i davanje državnih garancija za te kredite, nastavlja, kao i zapošljavanje kadrova u tom preduzeću, a da se pri tom ne vidi kraj agonije.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
