Srbija ne treba da daje cenovne, već samo investicione subvencije poljoprivrednim proizvođačima, jer će se tako učesnici na poljoprivredno-prehambenom tržištu bolje pripremiti za ulazak u EU i jaču konkurenciju.
Ukoliko je uloga države prejaka i ako se svi problemi na poljoprivredno-prehrambenom tržištu rešavaju državnim interevencionizmom, kao što je bio slučaj u Mađarskoj pre ulaska u EU, proizvođači se neće uspešno pripremiti za jaku konkurenciju posle otvaranja granica u ulaska zemlje u Uniju, rekao je predsednik Federacije prehrambene industrije Mađarske Eder Tamas.
On je na konferenciji, u organizaciji firme "Mas medija internešenel", naglasio da treba pustiti tržište da radi ili će u suprotnom prevelika podela subvencija odvesti zemlju u zaduživanje, a period trajanja prilagođavanja proizvođača pravilima otvorenog tržišta će trajati duže i biće bolniji, nego da tih subvencija nije bilo.
Tamaš je upozorio da Srbija ne napravi istu grešku, kao Mađarska, koja je podigla nivo PDV-a na hranu sa 12 na 27 odsto, što je dodatno uticalo na nekonkurentnost domaćih proizvoda i gubitak domaćeg tržišta.
On je istakao da je poljoprivredno-prehrambeni sektor Mađarske gubitnik nakon pristupanja EU, jer se svake godine beleži pad prerade i proizvodnje hrane, zbog nekonkurentnosti domaćih proizvođača koji su, zbog velikih subvencija koju su im davane pre toga, nepripremljeni ušli u EU.
Tamaš je naveo da je poslednjih godina opala proizvodnja hrane u Mađarskoj za 17 odsto, zbog gubitka domaćeg tržišta za 30 odsto, rekao je on i naveo da je Mađarska ranije izvozila prehrambene proizvode u zamlje regiona, Rusiju, SAD i EU i bila jedan od lidera u prehrambenom sektoru, ali je posle otvaranja granica proizvodnja i prodaja tih proizvoda opala.
Od 1990. godine do 2004. u toj zemlji je primenjivan jak sistem subvencija, ne samo investicionih, nego i cenovnih i prihodovnih u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, koji je primenjivan čak i za živinarstvo i svinjarstvo, što inače ne treba podsticati, kazao je on i naglasio da je uloga države bila prejaka i da su svi problemi na tržištu rešavani intervencijom drzave.
To je, kako je rekao, "ulenjilo" mađarske proizvođače i trgovce da se pripreme za tržišnu utakmicu koja je usledila posle ulaska u EU.
Predsednik investicione kompanije "Grinhaus kapital" iz Velike Britanije Pol Džadž istakao je da Srbija ima veliki potencijal za ulaganje u agrarnom sektoru, kao i bogatu zemlju, pogodnu klimu i dobre poljoprivredne stručnjake.
U Srbiji se međutim navodnjava samo 30.000 od ukupno četiri miliona hektara obradive površine. On je ukazao da su zemljišne parcele iscepkane, nema dovoljno kvalitetnih skladišta, a mnogo proizvođača je skoncentrisano u okolini Beograda, što je moguće promeniti investicijama.
Ulaganjem u poljoprivredu Srbije, kako je istakao, povećao bi se i izvoz organske hrane, posebno voća, a unapredio bi se i turizam u ruralnim područjima Srbije.
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frik Janmat poručio je da je potrebno na vreme uskladiti sve propise iz oblasti poljoprivrede sa pravilima EU, da bi se srpski farmeri što bolje pripremili za konkurenciju sa evropskim proizvođačima.
On je istakao da je neophodno i da Srbija ima Nacionalnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta hrane, radi uspešnijeg izvoza prehrambenih proizvoda na tržište EU.
"Većina od 53 strane kompanije u agrobiznis sektoru Vojvodine došla je kroz privatizaciju ili preuzimanje postojećih brendova, dok u manjoj meri strani investitori u ovom sektoru žele da ulažu u grinfild lokacije", rekao je direktor VIP fonda Aleksandar Stojkov.
On je naveo da su kompanije koje su ušle na srpsko agro tržište uložile oko dve milijarde evra i da zapošljavaju 12.000 ljudi, što je šestina ukupno zaposlenih koji rade kod stranih investitora u Vojvodini.
"Ovakve transakcije finansiraju se iz sopstvenog potencijala kompanija, uz pomoć investicionih fondova, ali i kroz aranžmane sa međunarodnim finansijskim institucijama koji proteklih godina uzimaju sve više maha, što se vidi i na primerima Viktorija Grupe, kompanija MK, Atlantik grupe i Agrokora.
On je naglasio da postoji još jedan segment finansiranja u agribiznisu, koji je u Srbiji zanemaren i ne nalazi se "na radaru" domaććih preduzeća, a to je korišćenje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u poljoprivredi.
"Puno investicija u agrobiznisu moglo bi da se finansira iz povoljnih izvora nemnejnih za tu svrhu, jer bi svaka zamena starog traktora za novi, ili zamena bilo kakvog starog proizvodnog pogona za novi, mogla da se podvede pod energetsku efikasnost, kazao je on i naveo da postoje četiri takva izvora finansiranja u Srbiji, sa kreditnim linijama kod komercijalnih banaka.
Stojkov je naglasio da su u pitanju razvojna sredstva i da je njihova kamatna stopa povoljnija od one u komercijalnim bankama i da se često uz to nude i subvencije.
Kada su poljoprivredna gazdinstva u pitanju, direktor VIP fonda je naglasio da će narednom periodu Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu objaviti nekoliko konkursa za finansiranje sistema za navodnjavanje, plastenika i staklenika, diversifikaciju poljoprivredne proizvodnje i protivgradne mreže.
(Tanjug)
On je na konferenciji, u organizaciji firme "Mas medija internešenel", naglasio da treba pustiti tržište da radi ili će u suprotnom prevelika podela subvencija odvesti zemlju u zaduživanje, a period trajanja prilagođavanja proizvođača pravilima otvorenog tržišta će trajati duže i biće bolniji, nego da tih subvencija nije bilo.
Tamaš je upozorio da Srbija ne napravi istu grešku, kao Mađarska, koja je podigla nivo PDV-a na hranu sa 12 na 27 odsto, što je dodatno uticalo na nekonkurentnost domaćih proizvoda i gubitak domaćeg tržišta.
On je istakao da je poljoprivredno-prehrambeni sektor Mađarske gubitnik nakon pristupanja EU, jer se svake godine beleži pad prerade i proizvodnje hrane, zbog nekonkurentnosti domaćih proizvođača koji su, zbog velikih subvencija koju su im davane pre toga, nepripremljeni ušli u EU.
Tamaš je naveo da je poslednjih godina opala proizvodnja hrane u Mađarskoj za 17 odsto, zbog gubitka domaćeg tržišta za 30 odsto, rekao je on i naveo da je Mađarska ranije izvozila prehrambene proizvode u zamlje regiona, Rusiju, SAD i EU i bila jedan od lidera u prehrambenom sektoru, ali je posle otvaranja granica proizvodnja i prodaja tih proizvoda opala.
Od 1990. godine do 2004. u toj zemlji je primenjivan jak sistem subvencija, ne samo investicionih, nego i cenovnih i prihodovnih u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, koji je primenjivan čak i za živinarstvo i svinjarstvo, što inače ne treba podsticati, kazao je on i naglasio da je uloga države bila prejaka i da su svi problemi na tržištu rešavani intervencijom drzave.
To je, kako je rekao, "ulenjilo" mađarske proizvođače i trgovce da se pripreme za tržišnu utakmicu koja je usledila posle ulaska u EU.
Predsednik investicione kompanije "Grinhaus kapital" iz Velike Britanije Pol Džadž istakao je da Srbija ima veliki potencijal za ulaganje u agrarnom sektoru, kao i bogatu zemlju, pogodnu klimu i dobre poljoprivredne stručnjake.
U Srbiji se međutim navodnjava samo 30.000 od ukupno četiri miliona hektara obradive površine. On je ukazao da su zemljišne parcele iscepkane, nema dovoljno kvalitetnih skladišta, a mnogo proizvođača je skoncentrisano u okolini Beograda, što je moguće promeniti investicijama.
Ulaganjem u poljoprivredu Srbije, kako je istakao, povećao bi se i izvoz organske hrane, posebno voća, a unapredio bi se i turizam u ruralnim područjima Srbije.
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frik Janmat poručio je da je potrebno na vreme uskladiti sve propise iz oblasti poljoprivrede sa pravilima EU, da bi se srpski farmeri što bolje pripremili za konkurenciju sa evropskim proizvođačima.
On je istakao da je neophodno i da Srbija ima Nacionalnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta hrane, radi uspešnijeg izvoza prehrambenih proizvoda na tržište EU.
"Većina od 53 strane kompanije u agrobiznis sektoru Vojvodine došla je kroz privatizaciju ili preuzimanje postojećih brendova, dok u manjoj meri strani investitori u ovom sektoru žele da ulažu u grinfild lokacije", rekao je direktor VIP fonda Aleksandar Stojkov.
On je naveo da su kompanije koje su ušle na srpsko agro tržište uložile oko dve milijarde evra i da zapošljavaju 12.000 ljudi, što je šestina ukupno zaposlenih koji rade kod stranih investitora u Vojvodini.
"Ovakve transakcije finansiraju se iz sopstvenog potencijala kompanija, uz pomoć investicionih fondova, ali i kroz aranžmane sa međunarodnim finansijskim institucijama koji proteklih godina uzimaju sve više maha, što se vidi i na primerima Viktorija Grupe, kompanija MK, Atlantik grupe i Agrokora.
On je naglasio da postoji još jedan segment finansiranja u agribiznisu, koji je u Srbiji zanemaren i ne nalazi se "na radaru" domaććih preduzeća, a to je korišćenje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u poljoprivredi.
"Puno investicija u agrobiznisu moglo bi da se finansira iz povoljnih izvora nemnejnih za tu svrhu, jer bi svaka zamena starog traktora za novi, ili zamena bilo kakvog starog proizvodnog pogona za novi, mogla da se podvede pod energetsku efikasnost, kazao je on i naveo da postoje četiri takva izvora finansiranja u Srbiji, sa kreditnim linijama kod komercijalnih banaka.
Stojkov je naglasio da su u pitanju razvojna sredstva i da je njihova kamatna stopa povoljnija od one u komercijalnim bankama i da se često uz to nude i subvencije.
Kada su poljoprivredna gazdinstva u pitanju, direktor VIP fonda je naglasio da će narednom periodu Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu objaviti nekoliko konkursa za finansiranje sistema za navodnjavanje, plastenika i staklenika, diversifikaciju poljoprivredne proizvodnje i protivgradne mreže.
(Tanjug)
