Veroljub Dugalić je protiv ograničenja kamata, a tvrdi da Udruženje banaka ima rešenje za kredite u švajcarcima. Veliki problem nenaplativi krediti privrede.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije izjavio je da administrativno ograničenje bankarskih kamata ne bi bilo dobro za domaću ekonomiju i najavio sveobuhvatno rešenje problema vraćanja kredita građana indeksiranih u švajcarskim francima.
Sve što se veštački ograničava ne moze da bude dobro, jer se tu uvek nađe način da se desi upravo suprotno, rekao je Dugalić na koferenciji za novinare i podsetio da je pre tri decenije na ovim prostorima pokušano sa administrativnim ograničenjem kamata i sve se neslavno završilo.
Dugalić je podsetio da su kamate na stambene kredite u Srbiji u proseku 5,3 odsto godišnje, dok su na primer u Velikoj Britaniji 5,8 odsto, u Francuskoj 5,2 odsto, u Nemačkoj 4,8 odsto, Španiji 5,6 i SAD 6,7 procenata.
Stambeni krediti u Srbiji učestvuju u ukupnim zajmovima građana sa 60 odsto i to nije veliki problem, rekao je Dugalić i naveo da su kamate na potrošačke kredite u Srbiji oko 16 odsto, dok su recimo u Hrvatskoj i Bugarskoj 11, Grčkoj 11,5 odsto, ali treba imati u vidu da je inflacija u Srbiji prošle godine isnosila između 12 i 13 odsto, a u EU je bila dva odsto.
Odgovarajući na pitanje o sudbini odobrenih kredita građanima indeksiranih u švajcarskom francima, koji su zapali u dugove zbog rasta kamata na tu valutu, Dugalić je najavio da bi u saradnji s Narodnom bankom Srbije za oko mesec trebalo da bude ponuđeno neko rešenje, koje će biti sveobuhvatno.
Prema njegovoj oceni, to trenutno nije veliki problem, jer se posle dublje analize pokazalo da je udeo vraćenih kredita manji kod građana koji su uzeli zajmove u "švajcarcima", nego kod onih čiji su zajmovi indeksirani u evrima.
Dugalić tvrdi da je alarmantan nivo nenaplativih kredita odobrenih privredi u Srbiji, koji iznosi oko tri milijarde evra.
Dugalić je na konferenciji za novinare kazao da sa otplatom kredita duže od 90 dana kasni oko 19.000 preduzeća i 16.000 preduzetnika i da se iznos tih pozajmica kreće između 250 i 300 milijardi dinara.
"Kada se uzmu u obzir i rezervacije na te loše plasmane koje iznose 100 procenata, onda je ukupno opterećenje u bilansima banaka zbog kredita sa docnjom preko 90 dana više od šest milijardi evra", kazao je on.
Dugalić je dodao da se razmere problema mogu bolje shvatiti ako se u obzir uzme podatak da je ukupan kapital banaka u Srbiji oko 5,5 milijardi evra.
"To jeste veliki problem i teško je naći neko rešenje u kratkom roku. Rešenje je oživljavanje privrednih aktivnosti, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), investicije, rast obima proizvodnje. Ako do toga dođe ima šanse da se smanji broj loših kredita, sve drugo je lečenje posledica", kazao je on.
U Srbiji za sada ne postoji zakonska mogućnost prinudne naplate dugova građana, niti trgovanje njihovim bankarskim dugovanjima, jer 4,7 odsto nenaplativih kredita fizičkim licima nije alarmantno, tvrdi Dugalić.
Dugalić pretpostavlja da je to razlog zašto Narodna banka Srbije (NBS) nije donela odluku da uvede prinudna naplata fizičkim licima, već ih samo može ustupiti drugoj banci (refinansiranje).
Prema njegovoj oceni, jedan od razloga zašto je od 11. marta, prema odluci NBS, uvedena prinudna naplata dugova pravnim licima, to što je kod njih evidentirana četvrtina nenaplativih dugovanja u zemlji.
Trgovanje bankarskim dugovima građana Srbiji za sada je zakonom zabranjeno, mada neke agencije za naplatu potraživanja vrše pritisak na nadležne da izmene zakon, jer fizička lica, prema podacima
Udruženja banaka Srbije, trenutno kasne sa otplatom kredita u ukupnom iznosu od 246 miliona evra.
Kada su u pitanju pravna lica, njihov problematičan kredit banka može da naplati tako što će ga, uz popust, prodati nekoj specijalizovanoj agenciji ili drugoj zainteresovanoj firmi i mada na taj nacin dobija samo deo gotovine, ona se oslobađa tereta lošeg zajma koji od banaka zahteva dodatna rezervisanja novca.
Prema odluci NBS, od 11. marta privatni izvršitelji, koji imaju sertifikovan elektronski potpis moći će da dostavljaju zaključke Odeljenju prinudne naplate u Kragujevcu, preko veb-aplikacije.
Ceo projekat elektronskog slanja zaključaka sa elektronski sertifikovanim potpisom izvršitelja započet je sredinom 2012. godine, sa ciljem da se izmeni način dostavljanja zaključaka privatnih izvršitelja, odnosno, da bbi se prinudna naplata obavljala brže i efikasnije.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je od ukupno 55 registrovanih privatnih izvršitelja, samo 36 pribavilo elektronski potpis i moći će da šalju zaključke elektronski u Prinudnu naplatu, a ne kao do sada u papirnom obliku, preporučenom pošiljkom.
(MONDO/Agencije Foto Youtube screenshot)
Sve što se veštački ograničava ne moze da bude dobro, jer se tu uvek nađe način da se desi upravo suprotno, rekao je Dugalić na koferenciji za novinare i podsetio da je pre tri decenije na ovim prostorima pokušano sa administrativnim ograničenjem kamata i sve se neslavno završilo.
Dugalić je podsetio da su kamate na stambene kredite u Srbiji u proseku 5,3 odsto godišnje, dok su na primer u Velikoj Britaniji 5,8 odsto, u Francuskoj 5,2 odsto, u Nemačkoj 4,8 odsto, Španiji 5,6 i SAD 6,7 procenata.
Stambeni krediti u Srbiji učestvuju u ukupnim zajmovima građana sa 60 odsto i to nije veliki problem, rekao je Dugalić i naveo da su kamate na potrošačke kredite u Srbiji oko 16 odsto, dok su recimo u Hrvatskoj i Bugarskoj 11, Grčkoj 11,5 odsto, ali treba imati u vidu da je inflacija u Srbiji prošle godine isnosila između 12 i 13 odsto, a u EU je bila dva odsto.
Odgovarajući na pitanje o sudbini odobrenih kredita građanima indeksiranih u švajcarskom francima, koji su zapali u dugove zbog rasta kamata na tu valutu, Dugalić je najavio da bi u saradnji s Narodnom bankom Srbije za oko mesec trebalo da bude ponuđeno neko rešenje, koje će biti sveobuhvatno.
Prema njegovoj oceni, to trenutno nije veliki problem, jer se posle dublje analize pokazalo da je udeo vraćenih kredita manji kod građana koji su uzeli zajmove u "švajcarcima", nego kod onih čiji su zajmovi indeksirani u evrima.
Dugalić tvrdi da je alarmantan nivo nenaplativih kredita odobrenih privredi u Srbiji, koji iznosi oko tri milijarde evra.
Dugalić je na konferenciji za novinare kazao da sa otplatom kredita duže od 90 dana kasni oko 19.000 preduzeća i 16.000 preduzetnika i da se iznos tih pozajmica kreće između 250 i 300 milijardi dinara.
"Kada se uzmu u obzir i rezervacije na te loše plasmane koje iznose 100 procenata, onda je ukupno opterećenje u bilansima banaka zbog kredita sa docnjom preko 90 dana više od šest milijardi evra", kazao je on.
Dugalić je dodao da se razmere problema mogu bolje shvatiti ako se u obzir uzme podatak da je ukupan kapital banaka u Srbiji oko 5,5 milijardi evra.
"To jeste veliki problem i teško je naći neko rešenje u kratkom roku. Rešenje je oživljavanje privrednih aktivnosti, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), investicije, rast obima proizvodnje. Ako do toga dođe ima šanse da se smanji broj loših kredita, sve drugo je lečenje posledica", kazao je on.
U Srbiji za sada ne postoji zakonska mogućnost prinudne naplate dugova građana, niti trgovanje njihovim bankarskim dugovanjima, jer 4,7 odsto nenaplativih kredita fizičkim licima nije alarmantno, tvrdi Dugalić.
Dugalić pretpostavlja da je to razlog zašto Narodna banka Srbije (NBS) nije donela odluku da uvede prinudna naplata fizičkim licima, već ih samo može ustupiti drugoj banci (refinansiranje).
Prema njegovoj oceni, jedan od razloga zašto je od 11. marta, prema odluci NBS, uvedena prinudna naplata dugova pravnim licima, to što je kod njih evidentirana četvrtina nenaplativih dugovanja u zemlji.
Trgovanje bankarskim dugovima građana Srbiji za sada je zakonom zabranjeno, mada neke agencije za naplatu potraživanja vrše pritisak na nadležne da izmene zakon, jer fizička lica, prema podacima
Udruženja banaka Srbije, trenutno kasne sa otplatom kredita u ukupnom iznosu od 246 miliona evra.
Kada su u pitanju pravna lica, njihov problematičan kredit banka može da naplati tako što će ga, uz popust, prodati nekoj specijalizovanoj agenciji ili drugoj zainteresovanoj firmi i mada na taj nacin dobija samo deo gotovine, ona se oslobađa tereta lošeg zajma koji od banaka zahteva dodatna rezervisanja novca.
Prema odluci NBS, od 11. marta privatni izvršitelji, koji imaju sertifikovan elektronski potpis moći će da dostavljaju zaključke Odeljenju prinudne naplate u Kragujevcu, preko veb-aplikacije.
Ceo projekat elektronskog slanja zaključaka sa elektronski sertifikovanim potpisom izvršitelja započet je sredinom 2012. godine, sa ciljem da se izmeni način dostavljanja zaključaka privatnih izvršitelja, odnosno, da bbi se prinudna naplata obavljala brže i efikasnije.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je od ukupno 55 registrovanih privatnih izvršitelja, samo 36 pribavilo elektronski potpis i moći će da šalju zaključke elektronski u Prinudnu naplatu, a ne kao do sada u papirnom obliku, preporučenom pošiljkom.
(MONDO/Agencije Foto Youtube screenshot)
