Male domaće banke u vlasništvu države sve teže se nose kako sa konkurencijom, tako i sa gubicima.
Krediti koje ne mogu da naplate od preduzeća sve ih više guraju u "minuse", a jedino rešenje je, kako kažu ekonomisti - prodaja.
Tako Privredna banka Beograd pokušava da pronađe kupca,ali zasada je to bezuspešan poduhvat. Ova banka je tokom prošle godine dokapitalizovana sa dve milijarde dinara, ali je na kraju septembra imala gubitak od 100 miliona dinara.
I nije jedina sa gubitkom. Čak i nekoliko stranih banaka su imale veći minuse, ali one u svakom trenutku mogu da računaju na pomoć svojih matica koje im pokrivaju manjak. Naše zavise od državne kase, koja posle Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, teško da može da pokriva nove gubitke ostalih banaka.
"Prevashodno treba utvrditi stvarnu vradnost tih banaka, jer je nominalna više proizvod kreativnog računovodstva i naših želja", smatra Branko Živanović, profesor Beogradske banakrske akademije, prenose Novosti.
Nedavna iskustva banaka sa značajnim državnim učešćem u vlasništvu (Agrobanka, RVB) ukazuju na ozbiljne propuste u njihovom: upravljanju, rukovođenju, kreditnoj politici i posebno reviziji. Država ima ograničena sredstva za eventualnu dokapitalizaciju banaka, a pitanje zaštite budžeta od scenarija viđenih u Agrobanci i RBV treba da bude prioritetno.
Nakon neutralnog i detaljnog utvrđivanja, kako kaže Živanović, činjeničnog stanja sa značajnim državnim učešćem u vlasništvu treba doneti brze odluke o daljim koracima - prodaja, dokapitalizacija, spajanje i na kraju brz stečaj i likvidacija.
Prisustvo države u vlasništvu treba očekivati u sve manjem broju banaka. Ići će se u smeru konsolidacije preostale kvalitetnije aktive i njihovoj koncentraciji na mnogo manjem broju mesta, kasnijem ukrupnjavanju i dokapitalizaciji. Međunarodni investitor bio bi dobro rešenje.
(MONDO Foto Ilustracije Guliver Getty Thinkstock)
Tako Privredna banka Beograd pokušava da pronađe kupca,ali zasada je to bezuspešan poduhvat. Ova banka je tokom prošle godine dokapitalizovana sa dve milijarde dinara, ali je na kraju septembra imala gubitak od 100 miliona dinara.
I nije jedina sa gubitkom. Čak i nekoliko stranih banaka su imale veći minuse, ali one u svakom trenutku mogu da računaju na pomoć svojih matica koje im pokrivaju manjak. Naše zavise od državne kase, koja posle Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, teško da može da pokriva nove gubitke ostalih banaka.
"Prevashodno treba utvrditi stvarnu vradnost tih banaka, jer je nominalna više proizvod kreativnog računovodstva i naših želja", smatra Branko Živanović, profesor Beogradske banakrske akademije, prenose Novosti.
Nedavna iskustva banaka sa značajnim državnim učešćem u vlasništvu (Agrobanka, RVB) ukazuju na ozbiljne propuste u njihovom: upravljanju, rukovođenju, kreditnoj politici i posebno reviziji. Država ima ograničena sredstva za eventualnu dokapitalizaciju banaka, a pitanje zaštite budžeta od scenarija viđenih u Agrobanci i RBV treba da bude prioritetno.
Nakon neutralnog i detaljnog utvrđivanja, kako kaže Živanović, činjeničnog stanja sa značajnim državnim učešćem u vlasništvu treba doneti brze odluke o daljim koracima - prodaja, dokapitalizacija, spajanje i na kraju brz stečaj i likvidacija.
Prisustvo države u vlasništvu treba očekivati u sve manjem broju banaka. Ići će se u smeru konsolidacije preostale kvalitetnije aktive i njihovoj koncentraciji na mnogo manjem broju mesta, kasnijem ukrupnjavanju i dokapitalizaciji. Međunarodni investitor bio bi dobro rešenje.
(MONDO Foto Ilustracije Guliver Getty Thinkstock)
