Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, čije ukidanje je izmenama Zakona o porezu na imovinu predviđeno za 31. decembarm jedan je od najznačajnijih izvora prihoda lokalnih samouprava i oko toga će se voditi pravi mali "rat" Vlade i opština, rečeno je u Beogradu na današnjem Okruglom stolu o ukidanju te naknade.

Autor studije o naknadi, Boško Mijatović iz beogradskog Centra za liberalno demokratske studije, kaže da nije sporno da je naknada loš, prevaziđen, ekonomski neefikasan i nepravedan način zahvatanja prihoda od nekretnina, ali je pitanje kako će se opštinama kompenzovati oko 15 milijardi dinara godišnje koje su stizale od te naknade.

On je izneo podatak da sredstva od te naknade predstavljaju šest do devet odsto ukupnih prihoda lokalnih zajednica u Srbiji.

"Opštine sada koriste pravo da nakandu uvode kako žele, pa u Srbiji postoji velika šarolikost, zbog čega građani i firme nemaju identične uslove poslovanja, izjavio je Mijatović.

Stručna javnost se slaže sa ukidanjem naknade, kao i Ministarstvo finansija i poslovni svet, ali su lokalne samouprave veoma zabrinute o tome šta sledi posle.

To Mijatovićevim rečima kompenzaciono rešenje može biti uvođenje nove - komunalne naknade, zatim jačanjem poreza na imovinu i generalno preraspodelom sredstava iz republike i lokalnih samouprava.

Savetnik ministra finansija Milica Bisić je ocenila da naknada nije ni koncepcijski, ni u suštini, dobar poreski oblik.

"Radi se o lošem porezu, jer je njegova visina utvrđena odlukama opštinskih uprava, na osnovu njihovih kriterijuma. Zato razlike dostižu i do 10.000 puta, što nije u skladu sa pravilima dobre poreske politike", izjavila je Bisić.

Ona je rekla da su pripremljene promene Zakona o porezu na imovinu, koje se najviše odnose na način utvrđivanja poreske osnovice kod pravnih lica.

Dušan Vasiljević iz Američke agencije za međunarodi razvoj (USAID) je izjavio da se naknadom za korišćenje građevinskog zemljišta najviše terete "oni koji ne glasaju", odnosno preduzeća, i to uglavnom strane kompanije sa sedištem u Beogradu.

Vasiljević je izneo podatak da su od 2008. do 2010. godine te naknade povećane za 54 odsto, dok je istovremeno porez na imovinu porastao za 28 odsto.

Naknada se iz godinu u godinu može povećati nekoliko desetina ili nekoliko stotina puta. Arbitrarnost smanjuje mogućnosti preduzeća da planiraju i predstavlja element pravne nesigurnosti, što neće privući investitore, rekao je Vasiljević.

Aleksandar Bućić iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) je izjavio da će, ukidanjem te naknade i nekih taksi, praktično biti poništeni efekti fiskalne decentralizacije.

Fiskalna decentralizacija je, inače, projekat aktuelnog ministra finansija Mlađana Dinkića, ali dok je bio ministar ekonomije i regionalnog razvoja 2011. godine.

"Izmenama zakona lokalna samouprava će se naći pred velikim izazovima, jer ta naknada, uz porez na imovinu, predstavlja najznačajniji izvor prihoda lokalnih samouprava", rekao je Bućić.

Predsednik SKGO Saša Paunović je naglasio da se iz naknade finansiraju stvarne potrebe građana, kao što su javna rasveta, borba protiv komaraca, rešavanje problema pasa lutalica...

Treba odgovoriti na pitanje kako će se, posle ukidanja naknade, finansirati te komunalne usluge, izjavio je Paunović.

Organizator Okruglog stola bila je Srpska asocijacija menadžera.

(Fonet, foto: Fonet/Aleksandar Levajković)