Učesnici debate veoma različito gledaju na trenutno stanje u srpskoj privredi i njihove ocene se kreću od optimističkih do krajnje pesimističkih da smo još u dubokoj recesiji, pa čak i ekonomskoj depresiji koja traje više od dve decenije.
Državni sekretar Ministarstva finansija i privrede Aleksandar Ljubić rekao je da Srbija pokazuje prve elemente izlaska iz krize pa tako posle pada u 2012. godini, u prvom kvaratalu tekuće godine beležimo rast industrijske proizvodnje od preko pet odsto i rast bruto-domaćeg proizvoda (BDP) za skoro dva odsto.
"To su dobri pokazatelji, jer ukazuju da su naša predviđanja rasta bruto-nacionalnog dohotka u ovoj godini od dva odsto - tačna", kazao je Ljubić.
On je, međutim, ukazao da prvi znaci oporavka privrede za građane još ne znače ništa, jer su ne samo Srbija već i čitava EU u velikoj krizi.
Reforme će biti nastavljene u budućnosti, a nadamo se skorom okončanju krize i u EU, jer tržište Srbije umnogome zavisi od EU, obzirom na to da skoro 65 odsto proizvoda plasiramo upravo na to trzište, zaključio je Ljubić.
Mere koje vlada i resorno ministarstvo preduzimaju u okviru fiskalne strategije počele su da daju konkretne rezultate, naveo je on, naglasivši da su prioriteti automobilska industrija, agrar, IT sektor, tekstilna i namenska industrija, kao i što hitnije rešenje statusa preduzeća u restrukturiranju.
Član UO Naleda i generalni direktor koncerna Bambi Banat, Miroslav Miletić, rekao je da "ako se po jutru dan poznaje", možemo i treba da budemo optimisti da će 2013. biti godina oporavka i izlazak iz recesije.
Iako nam je četiri do šest puta manja kupovna moć nego u zemljama EU , a cene potrošnih dobara veće, i u takvoj situaciji pokazujemo znake oporavka, naglasio je on.
Miletić je ukazao da je neophodno nastaviti reformske procese i rasterećenja u realnom sektoru.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kazao je da je trenutno stanje u privredi Srbije dosta šarenoliko i da, dok neke privredne grane pokazuju blagi oporavak, u drugim sektorima situacije je teška, pa su potrebne hitne mere da bi se to promenilo.
"Privreda nam je nekonkurentna, jer su joj opterećenja značajno veća u odnosu na zemlje okruženja i EU", rekao je Rajić, navodeći kao primer da su cene komunalnih usluga za preduzeća za 100 do 400 odsto veća nego za građane.
On je ukazao i na problem nereformisanog javnog sektora koji guši privredu a koji zapošljava 30,6 odsto ukupne radne snage, dok je taj prosek u EU između 10 i 12 odsto.
U EU na 1.000 građana dođe jedan službenik, a kod nas je taj broj sedam puta veći, naveo je Rajić.
"U Srbiji razvoj mora da se zasniva na zdravim resursima koji do sada nisu iskorišćeni, a mnogo ih je", poručio je on.
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević ocenio je da nismo izašli iz recesije, jer je za to potreban rast industrijske proizvodnje u dva kvartala zaredom.
On je oštro kritikovao sve dosadašnje mere usmerene na privredni oporavak, istakavsi da nisu i neće dati nikakve rezultate i podsetio da je zatražena vanredna sednica Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o teškoj situaciji u srpskoj privredi.
Kao neophodne mere Knežević je naveo vraćanje svih budžetskih sredstva pod kontrolu budžeta, popisivanje sve državne imovine, preduzeća i preduzetničkih radnji radi stručne analize.
"Treba rasteretiti rad, a opteretiti posedovanje i trgovanje", rekao je on i ukazao da treba da se ugledamo na privredni model Turske.
Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković tvrdi da je Srbija u ekonomskoj depresiji još od 1989. godine, I da 21 godinu imamo privrednu stagnaciju.
"Potpuno je besmisleno reći da smo ušli ili izašli iz recesije ako smo u veoma dubokoj depesiji, a iz te depresije, ako proizvodnja raste dva odsto svake godine izaći ćemo 2059. godine, ako tri odsto 2044, a deset odsto - 2023. godine", kazao je Zdravković.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
Državni sekretar Ministarstva finansija i privrede Aleksandar Ljubić rekao je da Srbija pokazuje prve elemente izlaska iz krize pa tako posle pada u 2012. godini, u prvom kvaratalu tekuće godine beležimo rast industrijske proizvodnje od preko pet odsto i rast bruto-domaćeg proizvoda (BDP) za skoro dva odsto.
"To su dobri pokazatelji, jer ukazuju da su naša predviđanja rasta bruto-nacionalnog dohotka u ovoj godini od dva odsto - tačna", kazao je Ljubić.
On je, međutim, ukazao da prvi znaci oporavka privrede za građane još ne znače ništa, jer su ne samo Srbija već i čitava EU u velikoj krizi.
Reforme će biti nastavljene u budućnosti, a nadamo se skorom okončanju krize i u EU, jer tržište Srbije umnogome zavisi od EU, obzirom na to da skoro 65 odsto proizvoda plasiramo upravo na to trzište, zaključio je Ljubić.
Mere koje vlada i resorno ministarstvo preduzimaju u okviru fiskalne strategije počele su da daju konkretne rezultate, naveo je on, naglasivši da su prioriteti automobilska industrija, agrar, IT sektor, tekstilna i namenska industrija, kao i što hitnije rešenje statusa preduzeća u restrukturiranju.
Član UO Naleda i generalni direktor koncerna Bambi Banat, Miroslav Miletić, rekao je da "ako se po jutru dan poznaje", možemo i treba da budemo optimisti da će 2013. biti godina oporavka i izlazak iz recesije.
Iako nam je četiri do šest puta manja kupovna moć nego u zemljama EU , a cene potrošnih dobara veće, i u takvoj situaciji pokazujemo znake oporavka, naglasio je on.
Miletić je ukazao da je neophodno nastaviti reformske procese i rasterećenja u realnom sektoru.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kazao je da je trenutno stanje u privredi Srbije dosta šarenoliko i da, dok neke privredne grane pokazuju blagi oporavak, u drugim sektorima situacije je teška, pa su potrebne hitne mere da bi se to promenilo.
"Privreda nam je nekonkurentna, jer su joj opterećenja značajno veća u odnosu na zemlje okruženja i EU", rekao je Rajić, navodeći kao primer da su cene komunalnih usluga za preduzeća za 100 do 400 odsto veća nego za građane.
On je ukazao i na problem nereformisanog javnog sektora koji guši privredu a koji zapošljava 30,6 odsto ukupne radne snage, dok je taj prosek u EU između 10 i 12 odsto.
U EU na 1.000 građana dođe jedan službenik, a kod nas je taj broj sedam puta veći, naveo je Rajić.
"U Srbiji razvoj mora da se zasniva na zdravim resursima koji do sada nisu iskorišćeni, a mnogo ih je", poručio je on.
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević ocenio je da nismo izašli iz recesije, jer je za to potreban rast industrijske proizvodnje u dva kvartala zaredom.
On je oštro kritikovao sve dosadašnje mere usmerene na privredni oporavak, istakavsi da nisu i neće dati nikakve rezultate i podsetio da je zatražena vanredna sednica Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o teškoj situaciji u srpskoj privredi.
Kao neophodne mere Knežević je naveo vraćanje svih budžetskih sredstva pod kontrolu budžeta, popisivanje sve državne imovine, preduzeća i preduzetničkih radnji radi stručne analize.
"Treba rasteretiti rad, a opteretiti posedovanje i trgovanje", rekao je on i ukazao da treba da se ugledamo na privredni model Turske.
Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković tvrdi da je Srbija u ekonomskoj depresiji još od 1989. godine, I da 21 godinu imamo privrednu stagnaciju.
"Potpuno je besmisleno reći da smo ušli ili izašli iz recesije ako smo u veoma dubokoj depesiji, a iz te depresije, ako proizvodnja raste dva odsto svake godine izaći ćemo 2059. godine, ako tri odsto 2044, a deset odsto - 2023. godine", kazao je Zdravković.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
Haos na kraju i poraz Crvene zvezde: Teo promašio za produžetak, sudije u prvom planu!
"Pogledajte dobro oči ovog čoveka, hoću da svi Rusi vide": Srna objavio potresnu fotografiju, ledi krv u žilama
Ogromna greška sudija na štetu Crvene zvezde: Najbitniji poeni na meču nije trebalo da važe!
Sudije oštetile Partizan u ključnom napadu Barselone: Krupna greška se jasno vidi na video-snimku!
Željko zagrmeo zbog rasporeda Partizana: "Veoma interesantno, drugi put nam se dešava"