Generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović najavio je da će 15. juna biti potpisan prvi aneks ugovora o realizaciji ruskog kredita od 800 miliona dolara za deonicu od Beograda do Pančeva.
Predviđena je izgradnja drugog koloseka pruge od Beograda do Pančeva i rekonstrukcija i modernizacija postojećeg.
Zatim će biti potpisan i ankes ugovora za nabavku 27 novih dizel motornih vozova iz ruskog kredita, a prvi voz trebalo da stigne u Srbiju u septembru iduće godine, rekao je Simonović na međunarodnoj konferenciji o razvoju železničkog i javnog prevoza u jugoistočnoj Evropi.
On je kazao da će u naredne tri do četiri godine srpske železnice imati oko 60 novih vozova, od čega će 15 biti višesistemskih lokomotiva koje će moći da se koriste na prugama van Srbije, koje nemaju isti strujni napon kao u našoj zemlji.
Simonović je istakao da će srpske železnice u narednih pet do sedam godina dostići evropske standrade i da će prosečna brzina vozova biti 160 kilometara na čas, a na jednom delu pruge od Beograda do Budimpešte i 200 kilometara na sat.
Čelnik Železnica Srbije je kazao da će posle potpisivanja aneksa ugovora za nabavku novih ruskih vozova biti potpisani aneksi za još sešt deonica na železničkom Koridoru 10, od kojih će prvi biti za prugu Ruma-Golubinci.
Iz ruskog kredita biće finansirani i radovi na obnovi pruge Beograd-Bar i Stara Pazova-Novi Sad na Koridoru 10.
On je rekao da će ove godine biti aktivirana i kreditna linija kuvajtskog kredita od 25 miliona evra za gradnju četiri koloseka na železničkoj stanici Prokop u Beogradu.
Takođe, razmatraće se još, prema njegovim rečima, realizacija češkog kredita za elektrifikaciju pruge Niš - Dimitrovgrad na železničkom Koridoru 10, što je jedina deonica tog evropskog koridora koja nije elektrificirana.
Simonović je naveo da će su započete pripreme za gradnju pruge od Beograda do Budimpešte, koja bi bila za brzine od 200 kilometara na čas, kao i da je za taj projekat potrebno obezbediti ukupno milijardu i po evra, od čega 880 miliona za deo kroz Srbiju.
U Srbiji ima 3.800 kilometara pruge, od čega je oko 3.100 kilometara u lošem operativnom stanju, istakao je Simonović dodajući da Srbija ima oko 770 kilometara trase železničkog Koridora 10 i da samo na 10 odsto te pruge vozovi mogu da idu brzinom oko 100 kilometara na čas.
Prema njegovim rečima, prosečna starost voznih sredstava u Srbiji je oko 30 godina, a prosečna brzina vozova 42 kilometara na čas.
On je naglasio da srpske pruge imaju veliki značaj za Evropu kao veza istoka i zapada, i izrazio očekivanje da će evropski i međunarodni partneri nastaviti da pomažu Srbiju u razvoju železničke infrastrukture.
Simonović je kazao da će srpske železnice 1. januara 2014. godine započeti novi način poslovanja tako što će biti reorganizovane za poslovanje u skladu sa tržišnim uslovima poslovanja, kao što je u evropskim zemljama.
"Železnice ne treba da budu socijalna kategorija, niti kočnica privrede već progresivna snaga koja privredu vuče napred", naglasio je Simonović.
Izvršni direktor Zajednice evropskih železnica i upravljača infrastrukture Libor Lohman je istakao da je u "belom dokumentu" EU navedeno očekivanje da će železnički transport biti glavni vid transporta u Srbiji u narednom periodu i da su zemlje jugoistočne Evrope važne za evropski železnički transport.
Lohman je naveo da su evropski stručnjaci procenili da postoji potencijal od 75 milijardi dolara, koji bi mogao da se realizuje železničkim transportom između Evrope i Azije.
Železnice Srbije organizuju konferenciju u saradnji sa kompanijom "Rasel Pablišing" (Rušel&Publishing) iz Londona, a učestvuju stručnjaci iz železničkih uprava u regionu, članovi Evropske komisije, predstavnici stranih i domaćih kompanija koje sarađuju sa železnicama širom Evrope, predstavnici državnih uprava i banaka.
(Tanjug, foto: Nenad Petrović, Beta)
Zatim će biti potpisan i ankes ugovora za nabavku 27 novih dizel motornih vozova iz ruskog kredita, a prvi voz trebalo da stigne u Srbiju u septembru iduće godine, rekao je Simonović na međunarodnoj konferenciji o razvoju železničkog i javnog prevoza u jugoistočnoj Evropi.
On je kazao da će u naredne tri do četiri godine srpske železnice imati oko 60 novih vozova, od čega će 15 biti višesistemskih lokomotiva koje će moći da se koriste na prugama van Srbije, koje nemaju isti strujni napon kao u našoj zemlji.
Simonović je istakao da će srpske železnice u narednih pet do sedam godina dostići evropske standrade i da će prosečna brzina vozova biti 160 kilometara na čas, a na jednom delu pruge od Beograda do Budimpešte i 200 kilometara na sat.
Čelnik Železnica Srbije je kazao da će posle potpisivanja aneksa ugovora za nabavku novih ruskih vozova biti potpisani aneksi za još sešt deonica na železničkom Koridoru 10, od kojih će prvi biti za prugu Ruma-Golubinci.
Iz ruskog kredita biće finansirani i radovi na obnovi pruge Beograd-Bar i Stara Pazova-Novi Sad na Koridoru 10.
On je rekao da će ove godine biti aktivirana i kreditna linija kuvajtskog kredita od 25 miliona evra za gradnju četiri koloseka na železničkoj stanici Prokop u Beogradu.
Takođe, razmatraće se još, prema njegovim rečima, realizacija češkog kredita za elektrifikaciju pruge Niš - Dimitrovgrad na železničkom Koridoru 10, što je jedina deonica tog evropskog koridora koja nije elektrificirana.
Simonović je naveo da će su započete pripreme za gradnju pruge od Beograda do Budimpešte, koja bi bila za brzine od 200 kilometara na čas, kao i da je za taj projekat potrebno obezbediti ukupno milijardu i po evra, od čega 880 miliona za deo kroz Srbiju.
U Srbiji ima 3.800 kilometara pruge, od čega je oko 3.100 kilometara u lošem operativnom stanju, istakao je Simonović dodajući da Srbija ima oko 770 kilometara trase železničkog Koridora 10 i da samo na 10 odsto te pruge vozovi mogu da idu brzinom oko 100 kilometara na čas.
Prema njegovim rečima, prosečna starost voznih sredstava u Srbiji je oko 30 godina, a prosečna brzina vozova 42 kilometara na čas.
On je naglasio da srpske pruge imaju veliki značaj za Evropu kao veza istoka i zapada, i izrazio očekivanje da će evropski i međunarodni partneri nastaviti da pomažu Srbiju u razvoju železničke infrastrukture.
Simonović je kazao da će srpske železnice 1. januara 2014. godine započeti novi način poslovanja tako što će biti reorganizovane za poslovanje u skladu sa tržišnim uslovima poslovanja, kao što je u evropskim zemljama.
"Železnice ne treba da budu socijalna kategorija, niti kočnica privrede već progresivna snaga koja privredu vuče napred", naglasio je Simonović.
Izvršni direktor Zajednice evropskih železnica i upravljača infrastrukture Libor Lohman je istakao da je u "belom dokumentu" EU navedeno očekivanje da će železnički transport biti glavni vid transporta u Srbiji u narednom periodu i da su zemlje jugoistočne Evrope važne za evropski železnički transport.
Lohman je naveo da su evropski stručnjaci procenili da postoji potencijal od 75 milijardi dolara, koji bi mogao da se realizuje železničkim transportom između Evrope i Azije.
Železnice Srbije organizuju konferenciju u saradnji sa kompanijom "Rasel Pablišing" (Rušel&Publishing) iz Londona, a učestvuju stručnjaci iz železničkih uprava u regionu, članovi Evropske komisije, predstavnici stranih i domaćih kompanija koje sarađuju sa železnicama širom Evrope, predstavnici državnih uprava i banaka.
(Tanjug, foto: Nenad Petrović, Beta)
