On je rekao Srni da, kada je reč o direktnim efektima odluke, neće biti dodatnih sredstava iz EU i ostaće isti pretpristupni IPA fondovi u iznosu od 200 miliona evra.

Nikolić, saradnik beogradskog Instituta za evropske studije, navodi primer Hrvatske koji nije ohrabrujući, jer ta zemlja, od kada je dobila početak pregovora pre sedam godina, nije privukla kritičan nivo investicija u agrar ili industriju.

"To je ono što nije ohrabrujuće. Hrvatska nije posebno ekonomski napredovala u poslednjih sedam godina", rekao je Nikolić.

Navodeći primer Bugarske, koja je kao članica EU privukla investitora kinesku fabriku automobila, Nikolić je ocenio da bi takvu vrstu investicija mogla da očekuje i Srbija u većoj meri nego do sada.

On ističe da je Srbija tek sada ušla u jedan nepovratan proces, jer će svakako dobiti početak pregovora i moglo bi da se očekuje da ti pregovori idu možda i brže nego sa Hrvatskom, jer je Srbija već napredovala u poglavljima 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, sloboda i bezbednosti.

Nikolić navodi da će biti i nekih direktnih ekonomskih efekata kao što su manje premije (kod kamate) za Srbiju kada se bude zaduživala ili stabilizacija kursa dinara, ali da će se to znati ovih dana kada se vidi kako se kotiraju srpske obveznice na luksemburškoj berzi i obaveze prema Londonskom klubu.

"Ako se gleda u ukupnoj sumi, najveći investitor u Srbiji je Zapad i EU, iluzorno je očekivati da se može udeo investitora koji su van EU dramatično povećati", rekao je Nikolić, uz ocenu da će ipak doći arapski investitori iz zemalja Persijskog zaliva koji su to i ranije obećali.

On ističe da će, u suštini, glavni investitori u Srbiji ostati zemlje EU, jer one imaju proizvodne lance i mogu da snabdevaju svoje već obezbeđeno tržište preko njih.