NBS poslednjih nedelja intenzivno radi na analizi 13 poslovnih banaka, zbog sumnje u validnost iskazanih podataka, piše "Blic".
Pod lupom su i strane i domaće banke sa različitim udelom na tržištu, a guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković "smiruje loptu" i kaže da su u pitanju regularne kontrole.
"Preduzimamo redovne mere nadzora. Niko nije pošteđen, ne šaljemo nikakve signale, samo radimo svoj posao", rekla je Tabaković.
Ovaj list međutim, piše, pozivajući se na izvore iz bankarskih krugova, da su kontrole banka u Srbiji značajno pojačane.
Lekcija koliko treba biti obazriv kada su u pitanju dešavanja u bankarskom sektoru plaćena je ove godine sa oko 200 miliona evra, iz budžeta isplaćenih gubitaka Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine.
Upućeni tvrde da je država, osim ove uplate direktno iz budžeta, na sanaciju ove dve banke potrošila još oko 400 miliona evra.
Država je, u ovim slučajevima, pokrila sve minuse poslovnih banka, iako je zakonska obaveza da garantuje i u slučaju bankrota (i državne) poslovne banke isplati depozite u pojedinačnoj vrednosti do 50.000 evra.
Međutim, pri formulisanju rebalansa budžeta koji je nedavno usvojen u Skupštini Srbije, kao i antikriznih mera, kao jedna od vaznih tačaka definisana je odluka da budžet više ne pokriva nikakve gubitke koji prevazilaze zakonsku obavezu.
To znači, da bi bankrot bilo koje banke bio praćen gubicima svih onih koji u njima imaju depozite veće od 50.000 evra po partiji.
Na moguće nestabilnosti bankarskog sektora nedavno je u svom izveštaju upozorio i Međunarodni monetarni fond.
"Finansijski sektor Srbije je stabilan. Kapitalizacija i indikatori likvidnosti su visoki. Međutim, nedavni podaci ukazuju na slabost nekih državnih banaka. Borba sa faktorima koji koče rast kreditiranja i smanjenje osetljivosti bankarskog sektora su prioriteti", zaključuju stručnjaci fonda.
U prošloj godini, prema podacima APR-a, u Srbiji su poslovale 32 banke, od čega su 22 pozitivno poslovale dok je 10 banaka imalo gubitke.
