Izvezeno je robe u vrednosti od 11,35 milijardi dolara, što je 3,6 odsto manje nego u 2011, a uvezeno za 19,01 milijardu dolara, što je za 4,3 odsto manje.

Deficit je bio  7,66 milijardi dolara, i manji je za 5,2 odsto u poređenju sa onim u 2011.  Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 59,7 odsto i neznatno je veća od one u 2011. kada je bila 59,3 odsto.

U strukturi izvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 57,7 odsto (6,55 milijardi dolara), sledi roba široke potrošnje, 32,3odsto (3,67 miliajrdi) i oprema, 10 odsto (1,13 milijarde dolara).

U uvozu su takođe najviše zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,5 odsto (11, milijardi dolara), roba široke potrošnje, 19,3 odsto (3,67 milijardi ) i oprema, 12,6 odsto (2. 390,6 miliona dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno bili su: Nemačka, Italija, BiH, Rumunija i Rusija. U uvozu, glavni partneri bili su Ruska Federacija, Nemačka, Italija, Kina i Mađarska.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje EU  čine 58,1odsto  ukupne razmene.

Drugi partner Srbije su zemlje  CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,32 milijarde dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarica i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza gvožđa i čelika.

Kad je reč o uvozu iz zemalja CEFTA, najviše se uvoze kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i čelik, električna energija, kao i povrće i voće. Izvoz  Srbije, u taj region iznosi 2,86 milijardi dolara, a uvoz 1,54 milijarde. Pokrivenost uvoza izvozom je 185,5 odsto.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom. Najveći deficit bio je u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), kao i sa Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa), a potom sa Nemačkom, Italijom  i Mađarskom.