Najvažniji zadatak za sve ekonomije u svetu, pa i za srpsku, je prilagođavanje troškova mogućnostima, odnosno dovođenje u ravnotežu potrošnje sa proizvodnjom i zaposlenošću, rekla je Tabaković u intervjuu Tanjugu.

Cilj mora da bude održiv razvoj koji se neće zasnivati na samo jednoj privrednoj grani - kao što je sada slučaj sa Fijatom, gde je tek u petoj godini ulaganja zabeležen incidentno visok izvoz.

Ključni izazovi ekonomske politike za naredni period su postavljanje osnova za održiv i stabilan privredni rast i smanjenje stope nezaposlenosti, ukazala je Tabaković i dodala da je restrukturiranje dugova jedan od najvećih problema sa kojim će se vlada suočiti.

Ona je podsetila da na otplatu stižu, ne samo kamate po ranije uzetim kreditima, koje rastu iz godine u godinu, već i otplata glavnice, i da Srbija još iz vremena od 2006. godine - kada je u budžetu bilo prilično novca od privatizacije preduzeća i preuzimanja najunosnijih delatnosti, ima nasleđe potrošnje koja nije usklađena sa zarađivanjem.

Neiskorišćena prilika da se tada ugašene i privatizovane proizvodnje zamene nekim novim jeste ceh koji plaćamo i danas, poručila je guverner.

Ona je napomenula da je, prema podacima iz juna ove godine, javni dug Srbije dostigao 60,6 odsto bruto domaćeg proizvida, i da njegov nivo jeste održiv pod uslovom odlučnog sprovođenja čvrstih mera fiskalne konsolidacije koje su nedavno usvojene.

"Mislim da je vlada svesna neophodnosti i odlučna u sprovođenju tih mera, što bi trebalo da rezultira, najpre, stabilizacijom javnog duga, a zatim i njegovim postepenim padom od 2016. godine", rekla je Tabaković.

Pored toga, vlada mora da sva neproduktivna trošenja i sve tokove novca koji joj po prirodi stvari pripadaju - stavi pod kontrolu, i da se pokaže odgovornim osnivačem i upravljačem institucijama i javnim preduzećima, istakla je ona.

Kako je navela Tabaković, vlada kao osnivač javnih preduzeća i institucija nema dovoljno kvalitetan uvid u njihovo poslovanje, jer menadžeri, koristeći zatečenu sistemsku kompleksnost upravljanja, koriste da preuzimaju na sebe odluke i korist, a vladi ispostavljaju rizike i gubitke.

"Pojedinci ne mogu da u ime države bilo koje javno preduzeće ili organ smatraju sopstvenim posedom iz kojeg treba izvlačiti bilo kakvu vrstu direktne koristi, a to ne mora da bude samo novac, već i još štetnija - trgovina uticajima i, ono protiv čega smo svi saglasni da se treba boriti, a to je korupcija", naglasila je guverner.

Tabaković je rekla da na sva mesta u državi treba birati ljude koji su slobodni, koji nikome ništa ne duguju, "i koji imaju zdravu ambiciju koja zavisi od njihove sposobnosti da nešto rade, a ne da 'nešto budu'".

"Potrebno nam je mnogo pojedinaca kojima nije važno da ih vole, već koji znaju da rade dobro i koji će sigurno pre ili kasnije dobiti priznanje za svoje rezultate", dodala je guverner.