"Takav otkup bi pomogao poljoprivrednim proizvođačima, a novac za otkup pšenice po ceni od 20 dinara po kilogramu sa uračunatim porezom na dodatu vrednost (PDV) i kukuruza za najmanje 16 dinara po kilogramu bez PDV-a, mogao bi da se nađe u budžetskoj rezervi", izjavio je predsednik Odbora Aleksandar Senić.

On je rekao da je otkup neophodan, jer je cena kukuruza na srpskom tržištu mnogo manja nego na berzama u drugim zemljama i da prema izveštaju od prošle nedelje, ona iznosi 12,8 dinara, dok se u Mađarskoj otkupljuje za 19 dinara za kilogram, a u Rusiji za 21,5 dinar.

"Neophodno je da država reaguje otkupom kako bi zaštitila poljoprivredne prizvođače koji bi tako mogli da pokriju osnovne troškove proizvodnje", kazao je Senić.

Direktor Republičke direkcije za robne rezerve Goran Tasić kazao je da Direkcija može da učestvuje u dodatnom otkupu žita, kao i u otkupu kukuruza, ali da nije siguran da će do toga doći zbog nedostataka sredstava.

Povezane vesti

Tasić je kazao da odluku o tome treba da donese Vlada Srbije, ali je podsetio da su rebalansom budžeta sredstva namenjena za nabavku robe za potrebe države smanjene za 40 do 50 odsto.

"Osnovnim planom za nabavku prehrambenih proizvoda sredstva za nabavku kukuruza nisu bila ni predvođena, a država je do sada otkupila 59.000 tona merkantilnog kukuruza ovogodišnjeg roda po ceni od 20 dinara za kilogram sa PDV-om, za potrebe robnih rezervi", rekao je Tasić.

Na sednici Odbora je izveštaj o raspoloživim sredstvima iz IPA pretpristupnih fondova Evropske unije podneo i pomoćnik direktora Uprave za agrarno plaćanje Bojan Živadinović.

On je ponovio da Srbija nije bila u mogućnosti da se akredituje za sredstva iz takozvane pete komponente pretpristupnih fondova EU za razvoj sela (IPARD), jer još nije formalno-pravno postala kandidat za ulazak u EU.

Predsednik skupštinskog Odbora Aleksandar Senić kazao je da nije zadovoljan izveštajem Ministarstva poljoprivrede, ocenivši ga kao konfuzan.

"U jednom trenutku je vladina Kancelarija za saradnju sa EU rekla da administracija nije spremna za priliv tih sredstava, što je potvrdio i državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, da bi nakon toga kao razlog bio naveden status Srbije kao kandidata", rekao je Senić.

Direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije pri Ministarstvu poljoprivrede Slavoljub Stojanović podneo je takođe izveštaj o radu, u kome se pored ostalog navodi da je u poslednjih 10 godina on bio otežan nerešenim imovinsko-pravnim odnosima objekata u kojima je predviđeno da se laboratorije nalazi, lošim stanjem tih zgrada, kao i nedovoljnim brojem stručnog kadra.

Stojanović je kazao da se problemi rešavaju i najavio da bi sledeće godine moglo da počne akreditacija pojedinih nacionalnih laboratorija za ispitivanje hrane.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić rekao je da bi u septembru trebalo da bude predstavljena strategija razvoja poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine, kao i da bi na jesen trebalo da bude završena izmena seta zakona iz oblasti poljoprivrede, poput Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o ruralnom razvoju i Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Katanić je kazao i da će nakon izveštaja Republičkog zavoda za statistiku, koji se očekuje danas, Ministarstvo poljoprivrede uraditi precizniju procenu ogodišnjeg roda poljoprivrednih kultura i eventalne štete zbog suše, nakon čega bi moglo da se razmotre i mere pomoći poljoprivrednicima.