Time će biti zaustavljeno razvejavanje pepela po tom mestu.

Projekat na takozvanoj "Kaseti jedan" deponije pepela je započet pre nešto manje od dva meseca, posle ekološkog akcidenta 24. juna, kada je vetar u vazduh podigao i razvejao veliku količinu pepela.

Radovi na posipanju deponije zemljom iznose oko 56,7 miliona dinara.

Na deponiju, visoku 35 metara, dovezeno je 120.000 kubnih metara zemlje, koja je nasuta u sloju od 10 do 25 centimetara.

Direktor za korporativne poslove TENT Vojin Nestorović rekao je, na konferenciji za novinare, da sada predstoji sejanje trave po tom nasipu, što je posao vredan 12 miliona dinara i obaviće se tokom ovog meseca i oktobra.

Nestorović je podsetio da je u TENT B pepelište "Kaseta tri", površine 90 hektara, već kultivisano i po njemu je posejana trava, dok je "Kaseta dva", koja zauzima 90 hektara, još aktivna.

U TENT B problem pepelišta rešen je 2009. godine, kada je pušten u rad sistem ugušćenog transporta pepela, čime je na najsavremeniji način rešen problem razvejavanja.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Novaković najavio je novi način rada u oblasti ekologije, kao i drugačiji pristup pepelu iz termoelektrana, jer se on svuda u svetu tretira kao sirovina, koja može da se koristi u građevinskoj i putnoj industriji.

U Srbiji se, naglasio je on, pepeo danas posmatra kao đubre, a u pametnim zemljama kao zlato, ukazao je on, naglašavajući da je, prema grubim procenama, vrednost pepela u Srbiji tri milijarde evra.

Evropa danas koristi više od 90 odsto pepela u građevinskoj industriji, a SAD više od 50 odsto, naveo je Novaković.