Predsednik kompanije EFT Vuk Hamović izjavio je danas da "nije lopov" i da nije zabrinut zbog najava ministarke energetike Srbije Zorane Mihajlović da će biti ispitano poslovanje te kompanije u trgovini strujom.
Hamović, čiji EFT ostvaruje promet od dve milijarde evra godišnje, dodao je da "ima veliku želju da se raščisti" privatizacija Nacionalne štedionice, koja je na spisku 24 sporne privatizacije a čiji je suvlasnik bio, ali je odbio da govori o tom slučaju, rekavši da je sve o Nacionalnoj štedionici objavio na svom sajtu.
Predsednik EFT, koji se retko pojavljuje u javnosti, naveo da je od političkih stranaka finansirao jedino Demokratsku stranku tokom devedesetih godina, ali je prestao nekoliko godina pre odlaska Slobodana Miloševića s vlasti, i da potom nije davao novac strankama.
Negirao je da je finansirao Demokratsku stranku Srbije, ali je rekao da je njegov bivši partner Vojin Lazarević, s kojim se rastao pre sedam godina, "imao svoje političke afinitete", ali da njihova firma ni tada nije davala novac partijama, jer je to "pogubno za biznis".
Hamović je rekao i da je Mlađana Dinkića upoznao devedesetih godina dok je vodio nevladinu organizaciju G17 plus, a da ga je posle 2000. godine "slučajno sreo možda dva puta".
"Nisam finansirao G17 plus, mada su oni to verovatno očekivali. Kada bih sreo Dinkića, klimnuli bi glavom jedan drugom, znamo se, ali nismo prijatelji", rekao je Hamović.
Hamović je naveo da EFT u poslednje dve godine u trgovini strujom u 20 evropskih zemalja, a najviše u Nemačkoj, ostvario prihod od dve milijarde evra godišnje, od kojih u Srbiji 150 miliona evra.
Hamović je, povodom optužbi za zloupotrebe u trgovini struje, podsetio da je Skupština Srbije pre deset godina osnovala anketni odbor na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koji je svoje nalaze prosledio tužilaštvu, ali da posle toga nije pokrenut postupak protiv njega.
"Anketni odbor je tada preporučio angažovanje međunarodnih eksperata, pa bi bilo poželjno da tužilaštvo traži i analizu kompetentnih firmi, poput Dilojt i Tuš ili Ernst i Jang", rekao je Hamović.
Hamović je naveo da je 2000. godine počeo da trguje strujom i da mu je teško da proceni kada je zaradio prvi milion, jer je počeo od nule i na početku je uzimao kredite.
"Smeta mi kada me nazivaju tajkunom, jer nismo lopovi. Nije dobra ideja da treba utamaniti svakoga ko je uspešan i bogat. Malo je ta atmosfera pojačana u Srbiji, i to ne sada, nego u poslednjih 10 godina, pa je bilo i takvi ideja poput 'ti si bogat, napravi most'", rekao je Hamović.
On je rekao da zakoni u Srbiji ne pogoduju velikim stranim investicijama u elektrane za proizvodnju struje i izrazio očekivanje da će to biti promenjeno.
"Zakoni u Srbiji stavljaju barijeru stranim investitorima time što traže od njih da unapred otkupe kompletno zemljište koje dobiju kroz koncesiju, što znači da se unapred mora uložiti nekoliko stotina miliona evra, a to se ne traži od Elektroprivrede Srbije", rekao je Hamović .
Hamović je istakao da to nije u skladu sa evropskim standardima i da bi zato trebalo promeniti zakone.
"Srbija ima relativno skromne hidropotencijale, ali su termopotencijali dosta ozbiljni, jer postoje nalazišta lignita van Kosova", rekao je Hamović.
Dodao je da je u poslednjih 13 godina EFT ostvario prihod od oko 10 milijardi evra i da nije naplatio svega dva miliona, što je bolja naplata bolja od one koju ostvaruju banke.
"Nismo veći od NIS ili EPS, možda po prihodu, ali ima i drugih elemenata", rekao je Hamović.
Hamović je naveo da je sedište EFT holdinga u Londonu i da je to privatna kompanija u vlasništvu 115 zaposlenih, od kojih većina radi u Beogradu, a da "finansijsku kontrolu i najvise profita pokriva kroz Švajcarsku", jer je to zemlja sa najsigurnijim zakonima.
EFT je ostvario najveće investicije u proizvodnju struje u dva projekta u Republici Srpskoj, temoelektrana u Stanarima vredna 560 miliona evra, hidroelektrana Ulog na Neretvi u vrednosti od 65 miliona evra.
"Tamo su povoljniji uslovi za investiranje koje su nametnuli stranci koji upravljaju Bosnom i Hercegovinom", rekao je Hamović.
Hamović je naveo da će posle deregulacije u trgovini strujom od početka sledeće godine električna energija poskupeti za velike komercijalne potrošače, jer EPS neće morati da prodaje struju po subvencionisanim cenama, a da će građani i dalje ostati zaštićeni.
"Pojaviće se mali manji trgovci, a kada se mi pojavimo, verovatno ćemo pobeđivati na tenderima", rekao je Hamović.
Hamović je ocenio da će EPS posle liberalizacije trgovine "pokupiti 90 odsto velikih potrošača".
Predstavnik međunarodne revizorske kompanije Dilojt (Deloitte) Darko Stanisavić rekao je da je na listi najvećih kompanija u centralnoj Evropi EFT zauzeo 63 mesto po prihodu.
