Kvantni skok privrede (samo) lepa želja | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Kvantni skok privrede (samo) lepa želja

Izvor MONDO/Agencije
Izvor MONDO/Agencije

Pojedini bankari tvrde da mogu finansirati nagli razvoj privrede Srbije "uz pomoć države", ali oni oprezniji kažu da za to treba mnogo više novca nego što ga u našem bankarskom sektoru ima.

Bankarski sektor Srbije može finansijski da podrži "kvantni", nagli skok srpske privrede, ali mu je potrebna pomoć države i odgovarajuća pravna regulativa, rekla je danas većina banaka na međunarodnoj konferenciji u Beogradu pod simboličnim imenom "Kvantni skok".

Javni dug u 2013. 21 milijarda evra

Ministar finansija Lazar Krstić ije na zatvaranju konferencije rekao da je javni dug na kraju prošle godine iznosio skoro 19 milijardi evra, a da će na kraju 2013. biti 21 milijarda evra. Krstić je naglasio da Srbija svake godine plaća skoro milijardu evra na kamate, zbog čega su neophodna nova zaduženja, naravno sa nižim kamatama, kako bi se stari dugovi otplatili. Srbija u narednoj godini ne može biti pokretač investicija, već to mora biti privatni sektor, a kao realnu mogućnost treba razmatrati i davanje koncesija, rekao je Krstić. "Srbija ne može više da se ponaša kao kockar, da ide od jednog do drugog prijatelja i pozajmljuje novac, jer će na kraju ostati i bez novca i bez prijatelja", slikovito je opisao Krstić. Krstić je ocenio da je teška situacija u privredi, ali da veruje da stanje može da se popravi i to za tri do pet godina, ukoliko se usvoje mere koje će biti prestavljene u ponedeljak. "Ova Vlada u proces reformi ulazi bez straha od reakcije, ali mi strahujemo od posledica, ako se te reforme ne sprovedu, rekao je ministar finansija Srbije Lazar Krstić.

Da je moguć je "kvantni skok" domaće privrede, smatra i guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, "ali je za to potrebno zajedničko delovanje jakih banaka, dobre regulative, NBS i državnih institucija".

Međutim, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Srbiju Mateo Patrone koji je istakao da ta banka podržava privredu Srbije, ukazao je da on nije za ideju "kvantnog skoka" - naglog rasta privrede, već za lagan, održivi razvoj jer su skokovi - nestabilni.

Opreznih ima i među srpskim bankarima. Predsednik Izvršnog odbora Erste banke, Slavko Carić, rekao je da je do svetske ekonomske krize 2009. godine upravo i došlo zato što su banke agresivno finansirale neodržive projekte.

Prema njegovim rečima, za veliki privredni razvoj potrebno je, ipak, mnogo više novca u zemlji, s obzirom da ukupna bilansna suma bankarskog sektora Srbije iznosi oko 25 milijardi evra, Hrvatska ga ima duplo više tog novca, a Austrija čak 10 puta više od Srbije.

Napominjući da Srbija ima ukupnu štednju vrednu između osam i devet milijardi evra, što je veoma malo, on je ocenio da je domaći bankarski sektor od 2002. do 2007. već doživeo svoj kvantni skok.

Dodao je da bi banke, ipak, mogle da više finansiraju preduzeća.

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji (EBRD), Mateo Patrone, takođe preferira laganiji i dugoročni razvoj nego, kako je rekao, kvantne skokove, bar što se tiče bankarskog sektora.

Patrone je kazao da će EBRD nastaviti da podržava investicije u Srbiji, ocenjujuci da je zemlji trenutno najpotrebnije da promeni privrednu kulturu.

Krstić: Nije normalno da imam četiri plate

Ministar Lazar Krstić je ukazao na još neke anomalije u državnoj upravi. "Kada sam podnosio imovinsku kartu Agenciji za borbu protiv korupcije, saznao sam da primam četiri plate - tri prosečne i jednu ministarsku. To nije normalno", rekao je Krstić. Drugi problem ima sa radnom knjižicom. "Pošto mi je ovo prvo radno mesto, moram da nabavim radnu knjižicu. U njoj će mi biti upisano da imam srednju stručnu spremu, jer proces nostrifikacije traje predugo i potrebna je ministarska plata da bi se to platilo", rekao je Krsić.

Generalni direktor Goldman-Saks Internešnela, Rijad Jusuf, je istakao Srbiju kao atraktivnu destinaciju za velike investicije, napominjući da zemlja ima strateško partnerstvo sa velikim stranim kompanijama koje su najbolja preporuka za dolazak novih investitora.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije dosta dobro radi i u narednom periodu zbog promene pravne regulative očekuje se novi priliv investicija.

Jusuf je rekao da je u prethodnih 10 godina u jugoistočnu i centralnu Evropu  investirano između 60 i 90 milijardi dolara, a u ovaj region 40 milijardi dolara.

Predsednik Izvršnog odbora Banke Inteza, Draginja Đurić, rekla je da je ta banka do sada investirala milijardu evra u sektor malih i srednjih preduzeća i da može još, dok je predsednik Izvršnog odbora Srpske Banke, Zlatan Peručić, kazao da u Srbiji ima novca koji je "zarobljen u administrativnim torovima prethodnih vlasti i politika".

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

zoran.r zarr

za ovo sto ovaj krstic govor takvih strucnjaka imamo ovde za izvoz.ajde ovo sto oni kazu sa makro prevedimo na mikro plan,recimo jedne"uspesne"porodice.kredit na kredit,i dokle to tako moze?.boze spasi nasi

Doni

Jadna nam sudbina sa ovim Krsticem! Majko Bozija, pomozi, jer mi nemamo kome da se obratimo!

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU