Ukoliko država ne uspe da još uštedi, a prihodi su 20 milijardi dinara manji od plana, po zakonu mora da se radi rebalans, kaže ministar finansija Lazar Krstić.
Ministar finansija je najavio povećanje stope poreza na dodatu vrednost (PDV) sa osam na 20 odsto za hotelske usluge i IT opremu, i istakao da se lista stavki koje mogu da ostanu u nižoj poreskoj stopi usklađuje sa EU.
Ministar finansija kaže da još nema konačne liste štaće biti prebačeno u višu kategoriju PDV, stavke koje mogu da ostanu u nižojstopi ostaće tu, a sve što bude suprotno regulativi moraćeda se prebaci u višu stopu.
"Ako su to neke namirnice koje po logici stvari ne mogubiti oporezovane po nižoj stopi mi ćemo ih prebaciti uvišu. Međutim, moguće je, da na primer, mleko ne može tuostati zbog konkuretnosti na tržištu u EU", rekao je Krstić.
On je najavio da će u novembru, zajedno sa Zakonom o budžetu za 2014. godinu, biti usvojene i izmene više zakona koji bi trebalo da omoguće bolje funkcionisanje privrede i javne uprave.
Ministar finansija kaže da će se na pripremi nacrta zakona koji treba da prate ekonomske mere vlade raditi sukcesivno, kao i da će većina zakona u novembru ići u Skupštinu Srbije.
Na pitanje da li će biti izuzetaka od dodatnog oporezivanja plata iznad 60.000 dinara, Krstić je odgovorio odrečno i istakao da iza predloženih mera stoji "cela Vlada Srbije".
On je kazao da u javnom sektoru prema postojećim podacima radi oko 670.000 ljudi, ali da konačan broj može biti veći od 700.000, jer neke institucije tek treba da podnesu izveštaje o broju zaposlenih.
Govoreći o otpuštanjima, u javni sektor, rekao je, mora da se uvedu sistemska rešenja - jedinstveni platni razredi. Oni koji se bave istim poslom, imaju istu stručnu spremu, u različitim institucijama, u bilo kom kraju Srbije - zarađivaće isto, oni koji bolje rade mogu brže ići kroz platne razrede, a za one koji ne rade u opšte, ili su postavljeni po političkoj liniji, postoji mogućnost da budu otpušteni.
Rebalansom koji je usvojen 5. jula predviđeno je da se deficit povećava 46 odsto, na 178,3 milijarde dinara ili 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Tada su ukupni rashodi planirani na 1.052 milijarde dinara a tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je najavio uštede od 36 milijardi dinara. Poslanici opozicije su tokom rasprave ocenili da je rebalans budžeta iznuđen, nerealan i neodrživ. Pokatalo se da je to tačno jer će do kraja godine deficit iznositi možda i 7,5 odsto BDP-a.
" Sa Ministarstvom pravde i državne uprave pravimo registar institucija da vidimo šta svaka od njih zapravo radi, koliko ljudi je potrebno za te poslove, koji je njihov učinak i da na osnovu toga napravimo temeljnu reorganizaciju", naveo je Krstić.
To bi, prema njegovim rečima, omogućilo da se profilira radna snaga, da se vidi gde ima viška zaposlenih koji nisu produktivni ili su postavljeni da bi samo primali platu.
Počelo se već sa registrom zaposlenih i institucija, i "nadamo se da ćemo sa novom sistematizacijom u javnom sektoru moći da uđemo u budžetski ciklus za 2015. godinu".
Kada tada budemo dodeljivali sredstva državnim budžetskim korisnicima da znamo zašto ih dajemo i šta možemo od toga da očekujemo, što sad nije slučaj, istakao je Krstić.
