Dugalić je, na 13. ekonomskom samitu Srbije, istakao da je pri tome pravi kreditni dug po glavi stanovnika 740 evra, a ostatak se odnosi na dug po karticama, čekovima, lizing.

Kako je naveo, rast standarda, bruto domaćeg proizvoda i zaposlenosti uticaće da se taj podatak promeni, odnosno da poraste i to će biti direktan pokazatelj da zemlja izlazi iz ekonomske krize.

On je naglasio i da je ukupan obim kredita u Srbiji u opadanju poslednjih godina, što je loše jer nema razvoja bez investicija, a nema investicija bez kredita.

Aktiva banaka u Srbiji (pozajmljen i plasiran novac) je na nivou od oko 25 milijardi evra, a kapital (novac banaka) je oko 5,3 milijardi evra, što je u poređenju sa razvijenim bankarskim sistemima skromno, ali u Srbiji je aktiva banaka oko 75 odsto BDP-a što je zadovoljavajuće, rekao je Dugalić.

Odnos aktive i kapitala je pet prema jedan u našoj zemlji, a u razvijenim zemljama je deset do 12 prema jedan, što dokazuje da postoji velika mogućnost da banke plasiraju više kredita, pre svega kompanijama, rekao je on.

Dugalić je napomenuo i da je trenutno najveći problem banaka u Srbiji visoko učešće problematičnih kredita od oko 20 odsto u proseku, pri čemu je kod kompanija ono 24 do 25 odsto, a kod stanovništva osam do devet odsto.

Povezane vesti
To je veliko opterećenje za banke jer je 2,7 milijardi evra "zarobljeno" u takvim kreditima, kao i dodatne tri miljarde kao obavezna rezervacija za takve kredite, naveo je on i dodao da je "bankarski sektor u Srbiji siguran, ali to košta".

U Srbiji sada posluje 31 banka, rekao je Dugalić napominjući da će tržište pokazati da li je to optimalan broj, kao i da je opšta tendencija da konkurencija utiče na spajanje banaka i da se broj smanjuje, što se može očekivati i na srpskom tržištu.

Predsednik Izvršnog odbora EFG Eurobanke u Srbiji Filipos Karamanolis istakao je da u Srbiji postoji paradoks da se klijenti žale na visoke kamate na kredite, dok banke imaju nizak povraćaj na kapital.

On je naveo da su obe strane u pravu i da kamate jesu relativno visoke, ali da još ne pokrivaju troškove banaka u svim slučajevima i dodao da na visinu kamatne stope utiču četiri činioca - troškovi finansiranja izvora, cena rezervi kod Narodne banke Srbije, cena rizika (i zemlje i klijenta), i operativni troškovi banaka.

Karamanolis je istakao da za banke trenutno postoje dva izazova - povećana averzija prema riziku, rast problematičnih kredita zbog sve lošijeg finansijskog stanja kompanija, kao i kako podstaći kompanije da više investiraju.