Reagujući na medijske spekulacije iz neimenovanih izvora u kojima se iznose sumnje u spremnost nekih delova Vlade da omogući izgradnju Južnog toka ili sprovodi Energetski sporazum sa Rusijom, Ministarstvo energetike naglašava da ta dva sporazuma imaju posebno značajno mesto, jer obezbeđuju Srbiji investicije u energetski sektor i dugoročnu sigurnost u snabdevanju gasom.

Aktuelna Vlada Srbije i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, preuzeli su veliku odgovornost da stvore povoljniji ambijent za privlačenje stranih investicija i ispune međunarodne obaveze koje je Srbija preuzela, navodi se u informaciji objavljenoj na sajtu ministarstva.

"Nažalost, u javnosti se pored tačnih informacija na ove teme, pojavljuju i brojne poluinformacije ili dezinformacije, u kojima se spekuliše o navodnoj opstrukciji ruskih investicija u Srbiji, realizacije Energetskog sporazuma ili, u poslednje vreme, o 'kočenju' izgradnje gasovoda Južni tok", upozorilo je resorno ministarstvo.

U saopštenju navodi da ministarstvo i ministar energetike nisu dobili od predsednika Srbije, premijera ili predsednika Rusije, kompanija Gasprom, Gaspormnjeft, Srbijagas, NIS ili bilo koga drugog, "ni jednu primedbu, zamerku ili upit na koje nisu imali odgovor, niti su izneli stav koji nisu mogli da obrazlože".

"Niko nas do sada nije konsultovao ni po jednom pitanju koje bi bilo deo spekulacija koje se pojavljuju ovih dana u međunarodnim komunikacijama", navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo energetike je ukazalo da su tvrdnje koje se iznose u javnosti ili proizvoljne ili deo konstantnog dezinformisanja javnosti, koja se pokušava polarizovati oko projekata u čijoj realizaciji nema suprostavljenih stavova.

"Naprotiv, oko njih postoji saglasnost da su dobri za sve strane, tako da se njihov smisao sa pravom može definisati poslovicom 'čist račun - duga ljubav'''.

U želji da se napravi najbolji mogući ambijent za realizaciju najambicioznijeg, a ujedno i najosetljivijeg projekta, gasovoda Južni tok, Ministarstvo energetike pokušava da ponudi maksimalne garancije da će se njegova izgradnja odvijati bez ikakvih smetnji.

"To, međutim, nije moguće sa Srbijagasom kakav je danas, koji je preduzeće sa ogromnim gubicima i dugom koji premašuje milijardu evra", ocenjuje ministarstvo i dodaje da nastoji, zbog preuzetih garancija kojima se obavezalo prema građanima i prema partnerima, kao Vlada i kao ministarstvo, da upravlja procesom na najbolji mogući način, kako bi izbegli nepredive efekte.

Resorno ministarstvo podseća da je u tu svrhu usvojen Zakon o Južnom toku, koji ubrzava postupak eksproprijacije zemljišta na oko 10.000 parcela, kao i pribavljanje dokumentacije za izgradnju gasovoda kroz Srbiju.

Usvojen je i Pravilnik o tehničkim uslovima za transport gasovodima pritiska većeg od 16 bara i obezbeđeno 105 miliona evra iz budžeta za eksproprijaciju zemljišta na trasi gasovoda, a gasovod Južni tok dobio je status delatnosti od opšteg interes.

"Sve ovo jasno govori da je Srbija u potpunosti posvećena realizaciji ovog projekta i ako postoji bilo kakav problem, on mora biti artikulisan kroz međudržavna tela, institucije i javnost. Vlada i Ministarstvo su iskazali spremnost da ovaj proces vode uz učešće javnosti i to očekujemo i od svih ostalih aktera, što dosad uglavnom nije bio slučaj".

Pored Južnog toka, Srbija je posvećena i izgradnji gasovoda Niš-Dimitrovgrad, koji treba da omogući povezivanje gasovoda Srbije i Bugarske, što je predviđeno sporazumom koji su 14. decembra 2012. godine potpisali premijeri dve države, Ivica Dačić i Bojko Borisov.

Ruskoj strani je više puta nuđeno da izgradi tu deonicu, ali ona nikad nije potvrdila zainteresovanost za izgradnju ovog gasovoda i zbog toga je sporazumno raskinut ugovor o poveravanju delatnosti od opšteg interesa sa preduzećem Jugorosgas, čime je država Srbija preuzela na sebe pravo da poveri izgradnju i korišćenje ovog gasovoda javnom preduzeću Srbijagas.

Nažalost, Srbija trenutno kasni šest meseci u realizaciji ovog projekta za Bugarskom. Nedostajuća sredstva za izradu tehničke dokumentacije trebalo je da budu obezbeđena preusmeravanjem dela kredita koji je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ranije odobrila Srbijagasu.

"Taj novac, međutim, ne može biti stavljen na raspolaganje Srbiji dok ne započne reformisanje Srbijagasa, o čemu je ova institucija (EBRD) i pismeno obavestila Ministarstvo", navodi se dalje.

Kada je reč o saradnji u naftnom sektoru, Ministarstvo je ocenilo da zajednički rad sa ruskim partnerima u Naftnoj industriji Srbije (NIS), na najbolji način pokazuje spremnost države da uspostavi i unapređuje partnerski odnos sa investitorima.

Zaključkom Vlade, usvojenim 9. avgusta 2013. godine, kojim su prihvaćene Polazne osnove za usaglašavanje poslovnog plana i dugoročne strategije razvoja Naftne industrije Srbije Novi Sad, prvi put su jasno definisani stavovi koje će srpska strana, kao vlasnik 29,88 odsto akcija NIS-a, zastupati u upravljačkim telima ovog preduzeća.

"Ciljevi koje Srbija kao manjinski akcionar želi da postigne zasnovani su na viziji uspešnog i jakog NIS-a, od kojeg država, između ostalog, očekuje povećanje proizvodnje, širenje u regionu, povećanje profita i budžetskih prihoda".

Ministarstvio energetike smatra da je na taj način javnost prvi put dobila potpunu informaciju o tome šta država, kao manjinski vlasnik, želi od kompanije koja ostvaruje najveće prihode i profit u celoj srpskoj privredi.