Ekonomisti tvrde da je ovo način koji već duže primenjuju zemlje zapadne Evrope kako bi se bar privremeno zaposlili oni koji bi inače sedeli na birou.

"Poslodavci tako dobijaju mogućnost da na kraći rok uposle radnika preko agencije za iznajmljivanje zaposlenih. Istina za iznos niži od onoga koji za istu kvalifikaciju daje svom stalno zaposlenom radniku", tvrde za "Blic" ekonomisti i dodaju da poslodavci u vreme krize radije ne prihvataju manje poslove ukoliko nemaju dovoljno radnika da ih obave i da je upravo za ove situacije najbolje angažovanje radne snage na lizing.

U Srbiji već postoji na desetine agencija koje se bave ovim poslom. Radnike uglavno traže preko oglasa, prave bazu podataka i u ime radnika koji se angažuje na lizing potpisuje ugovor sa poslodavcem.

Ivanu T. (38) agencija u kojoj je zaposlena izdala je na lizing stranoj kompaniji kao kafe-kuvaricu.

"Razlika između mene i stalno zaposlenih u toj firmi jeste to što ne mogu da dobijem kredit od banke, ne dobijam trinaestu platu, a zdravstvenu knjižicu mi overava agencija. Kod njih sam prijavljena na određeno, pa mi na svakih pola godine obnavljaju ugovor i uvek piše novo zanimanje, jednom kade-kuvarica, pa spremačica, čistačica", priča ona za list.

U toku je priprema izmena Zakona o radu koje će, prema obećanjima iz Vlade, kontrolisati ovaj vid zapošljavanja, a oni koji su bez posla veruju da ih ova pogodnost data poslodavcima udaljava od zapošljavanja na neodređeno. Iako i sindikati ukazuju da bi, ako se zakonom olakša iznajmljivanje radnika na lizing, prava srpskih radnika bila još manja, evropske zemlje uveliko su prihvatile ovakav oblik zapošljavanja.

"To bi i kod nas moralo zakonom da se reguliše kao u zemljama EU, jer je i sada na lizing zaposleno na desetine hiljada radnika", kaže za "Blic" Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada.