Gradnja počinje zavarivanjem prvog spoja na cevima u vojvođanskom mestu Šajkaš, a kako najavljuje agencija Beta ceremoniju početka radova iz Palate Srbije u Beogradu pratiće predsednik Srbije Tomislav Nikolić, srpski premijer Ivica Dačić, ministri energetike Rusije i Srbije, Aleksandar Novak i Zorana Mihajlović, predsednik Upravnog odbora Gasrpoma Aleksej Miler i generalni direktor Javnog presduzeća Srbijagas Dušan Bajatović.

U najavi agencije Tanjug na spisku učesnika ceremonije nema imena ministarke Mihajlović, ali ni Dušana Bajatovića, već su posle imena Alekseja Milera stavljene tri tačke.

"Početak izgradnje tog gasovoda u Srbiji svečano će biti obeležen ceremonijom na kojoj će, kako je najavljeno, učestvovati predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, ministar energetike Ruske Federacije Aleksandar Novak, predsednik upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler..."

Međutim, "Alo" i "Blic" objavljuju da je i dalje pod znakom pitanja da li će na ovoj ceremoniji govoriti i ministarka Zorana Mihajlović.

Nakon skandala da se Zorana Mihajlović ne nađe na listi zvanica ali ni govornika na svečanoj ceremoniji otpočinjanja projekta izgradnje "Južnog toka", ministarki energetike juče je u poslednji čas od organizatora ovog događaja, "Srbijagasa" i "Gasproma", ipak stigla pozivnica, navodi "Alo".

Kako list saznaje, kabinet predsednika Tomislava Nikolića, koji je zadužen za protokol ovog događaja, Mihajlovićevu ipak nije stavio na spisak govornika.

Juče u Predsedništvu Srbije nije bilo moguće dobiti odgovor na pitanje zašto nje nema među govornicima, kao ni čije je obraćanje predviđeno.

Kako je rečeno, "stvari se menjaju iz minuta u minut", a tek za šest sati posle podne bio je predviđen sastanak na kom se još dorađivao čitav protokol za ovaj važan događaj, kojem će prisustvovati i visoka privredno-politička delegacija iz Rusije.

"Alo" navodi da je, nakon otkrića da imena Zorane Mihajlović nema na spisku zvanica i govornika, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić poručio je svima da će ili resorna ministarka dobiti adekvatan tretman ili da događaja neće ni biti, pa je deo "nesporazuma" brže-bolje ispravljen u hodu.

Vlada Srbije danas je održala sednicu na kojoj je ovlastilaministarku energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zoranu Mihajlović da u ime Vlade potpiše ugovor u vezi s izgradnjom gasovoda Južni tok u Srbiji i time stavila tačku na spekulacije da li će ministarka uopšte prisustvovati ceremoniji.

Međunarodni gasovod Južni tok, projekat koji je pokrenula ruska državne kompanije Gasprom, vredan je više od 16 milijardi evra i dovešće ruski gas cevima ispod Crnog mora i kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske do potrošača u Zapadnoj Evropi.

Izgradnjom Južnog toka Srbija će dobiti drugi prvac snabdevanja gasom, pošto su trenutno isporuke gasa moguće samo gasovodom iz Mađarske.

Realizacija tog projekta predviđena je energetskim sporazumom Srbije i Rusije, potpisanim 25. januara 2008, a uključivao je i prodaju Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromnjeftu za 400 miliona evra i da Gasprom postane vlasnik 51 odsto podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru.

Deonica Južnog toka kroz Srbiju biće duga 421 kilometar, a predviđena je i gradnja dva kraka - za Hrvatsku dugog 52 kilometra i za Republiku Srpsku dugog 105 kilometara. Radi se i projekat juznog kraka prema Makedoniji.

Gradnja Južnog toka u Srbiji trebalo bi da budu završena za dve godine. Kapacitet tog gasovoda u Srbiji biće 40,5 milijardi kubnih metara godišnje.

Planirano je da Izgradnju Južnog toka kroz Srbiju realizuje zajedničko preduzeće sa sedištem u Švajcarskoj Južni tok Srbija, u kojem Srbijagas ima 49 odsto, a ruski Gasprom 51 odsto vlasništva.

Ranije je najavljeno da će na svečanosti biti potpisani sporazumi o obavljanju delatnosti od opšteg interesa koji će raditi kompanija "Saut strim" (South Stream - Juzni tok), sporazum o transportu, a treći o kreditu između Srbijagasa i firme "Saut strim".

Iz Energetske zajednice jugoistočne Evrope poručili su da je sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok u Srbiji u mnogim tačkama u koliziji sa evropskim pravilima, pošto treća strana nema pravo da koristi kapacitete tog gasovoda i nema razdvajanja delatnosti tranzita od snabdevanja.

Za Vladu Srbije Južni tok je jedna od najvrednijih investicija u državi od koje se očekuje privredni rast i povaćanje zaposlenosti.