Planirani budžet je neodgovarajući - neophodne su dodatne uštede i mora se odmah zavesti red u poslovanje javnih i državnih preduzeća i banaka na koje se troši ogroman budžetski novac.
Kako je ocenjeno na današnoj konferenciji za novinare, planirani deficit u 2014. godini od 7,1 odsto bruto drustvenog proizoda (BDP) previsok je, a još nema jasnog plana za rešavanje problema najvećih domaćih gubitaša, kao što je, recumo, Srbijagas.
To telo istaklo je da se strukturne reforme, poput penzijske, moraju doneti u što kraćem roku i napraviti kredibilan plan srednjoročnih ušteda.
Ukazano je i da srednjoročni plan prilagođavanja koji je donela Vlada, nije podložan merama koje bi dovele do željenih ušteda.
Kako je naglasio predsednik Saveta dr Pavle Petrović, kriza se može izbeći samo ako se ispune sva tri ključna uslova fiskalne konsolidacije - dodatno smanjenje deficita, uvođenje reda u javna preduzeća i državne banke, i usvajanje kredibilnog plana srednjoročnih ušteda i počinjanje reformi.
"Nema svrhe smanjivanje zarada, penzija i povećanje poreza, ako su te uštede unapred potrošene na Srbijagas, Železaru, propale banke, Galeniku...", kazao je Petrović.
Petrović je napomenuo da će na kraju 2013. javni dug dostići 64 odsto BDP-a, da će nastaviti da raste, i u narednim godinama premašiti 70 odsto, što je vrlo opasno. Kako je dodao, smanjenje javnog duga nije moguće pre 2017, i to samo ako se deficit smanji na oko dva odsto BDP-a i obustavi ili ograniči izdavanje novih garancija za zaduživanje javnih preduzeća.
Prema rečima Petrovića, građani "plaćaju ceh" za neuspešno poslovanje javnih preduzeća i državnih banaka, jer će samo u 2014. godini ti subjekti koštati budžet oko 560 miliona evra. To je više od zbirnih efekata povećanja donje stope PDV-a i solidarnog poreza, koji će doneti ukupno 300 miliona evra, rekao je on.
Petrović je istakao da među javnim preduzećima ubedljivo najveći problem predstavlja Srbijagas, koji je dužan više od milijardu evra, i to oko 800 miliona evra za kredite bankama i 225 miliona NIS-u.
On je precizirao da će vraćanje kredita Srbijagasa u 2014. koštati državu najmanje 150 miliona evra, što je ubedljivo najveća državna pomoć nekom preduzeću, čiji je iznos čak veći od izdvajanja za nauku.
Petrović je naglasio da su u narednoj godini u budžetu potrebne dodatne uštede od 0,8 do jedan odsto BDP-a, odnosno od oko 300 miliona evra.
Prema oceni Fiskalnog saveta, prostor za uspešnu fiskalnu konsolidaciju u 2014. i narednim godinama je toliko sužen da polovična, ad hoc rešenja ne mogu više da donesu ni privremena poboljšanja a kamoli trajnu održivost javnih finansija.
DRAMATIČNA FISKALNA NEDISCIPLINA
U 2013. godini u Srbiji je zabeležen veliki pad naplate poreza, i ako taj problem ne bude rešen narednih godina, mere fiskalne konsolidacije koje vlada sprovodi biće ugrožene, izjavio je danas član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
Šef poslanika SNS ne veruje Savetu
Sef poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Zoran Babić izjavio je danas da je uveren da je Fiskalni savet pogrešio kada je rekao da je planirani deficit od 7,1 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) prevelik i da će javni dug u narednim godinama najverovatnije premašiti 70 odsto BDP-a. "Ubeđen sam i verujem da su pogrešili", rekao je Babić novinarima u Skupštini Srbije nakon jednočasovnog sastanka poslanika te stranke sa ministrom finansija Lazarom Krstićem. On je dodao da, znajući za opredeljenje Vlade i korisnika budžeta, veruje da se te sumorne najave neće obistiniti. Babić je naglasio da je uveren da će rashodna strana budžeta za narednu godinu biti kontrolisana, i da će budžetskim novcem raspolagati na "domaćinski način", dodajući da očekuje da će 2014. biti teška godina, ali da će se posle toga u 2015. godinu ući "rekalsiranije".
Altiparmakov je na konferenciji za novinare istakao da se pad poreske discipline beležio i od 2008. do 2012. godine, ali da je u ovoj godini bio znatno veći, što pokazuje da dosadašnje mere reprogramiranja poreskog duga i nulte tolerancije na neplaćanje poreza ne daju rezultate.
U slučaju da je naplata PDV-a u ovoj godini ostala na nivou 2012, Poreska uprava naplatila bi 30 milijardi dinara više nego što je to sada slučaj, napomenuo je on.
Altiparmakov je ocenio da su očekivanja da će u narednoj godini biti ostvareno milijardu evra od suzbijanja sive ekonomije višestruko preuveličana, kao i da je teško ostvarivo da se od polovine naredne godine u potpunosti pređe na elektronsko prijavljivanje poreza.
Imajući u vidu stepen informatičke pismenosti u Srbiji, to nije realno sprovodivo, rekao je on ističući da čak ni najrazvijenije zemlje, kao što su SAD i Kanada, nemaju tako rigorozne zahteve.
Altiparmakov je ocenio i da najavljeno uvođenje onlajn fiskalnih kasa nije odgovarajuće rešenje za povećanu sivu ekonomiju.
Ključno je da se narednih godina, počev od 2014, poveća stpepen poreske discipline, barem na nivo od 2009. do 2012, inače će čitav plan fiskalne konsolidacije biti ugrožen, rekao je on.
Prema rečima Altiparmakova, za taj problem, potrebna su sistemska rešenja, adekvatne kazne, kao i uvođenje odgovornosti Poreske uprave.
