"Nije dovoljno da strane kompanije dođu u Srbiju, država mora da se postara da ima dovoljno obrazovanih kadrova, jer u suprotom ni domaće, ni strane kompanije ne mogu da šire svoje kapacitete", rekao je Vilhelm, otvarajući dvodnevnu konferenciju posvećenu srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju u Srbiji.

Prema njegovim rečima, Srbija mora sama da odluči kako da koncipira dalji razvoj srednjeg stručnog obrazovanja.

On je naveo da je koncept dualnog obrazovanja u Nemačkoj dobar primer za to, a podrazumeva da učenici istovremeno rade u preduzećima i pohađaju nastavu.

Vilhelm je u izjavi Tanjugu objasnio da nemačke kompanije u Srbiji ne mogu da nađu dovoljno adekvatne radne snage, ne toliko na menadžerskom nivou, koliko na nivou kvalifikovanih radnika i to u oblasti auto-industrije i mašinstva.

"Poruka nemačkih kompanija koju ja čujem je da ne mogu da nađu dovoljno kvalifikovane snage i zbog toga se nalaze u situaciji da moraju na sebe da preuzmu obuku kadrova i da na neki način priuče radnike za posao", ukazao je nemački ambasador.

On je naveo da je, kad je reč o zaposlenju, u Srbiji posebno ugrožena grupa mladih, podsetivši da skoro 50 odsto mladih u Srbiji nema posao.

"Oni su dakle posebno ugrožena društvena grupa, a izlazak iz ekonomske krize može upravo da bude u kvalifikovanoj radnoj snazi", zaključio je Vilhelm.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislav Jovanović podsetio je na decenijsku saradnju Srbije i nemačke vlade u cilju unapređenja srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji.

Jovanović  je dodao da Srbija mora imati srednji stručni kadar koji će moći da izađe na svetsku utakmicu i udovolji potrebama razvijenog sveta.

"Obrazovanje ne treba da bude samo sebi cilj, već sredstvo za ostvarenje novih ciljeva, a to je zapošljavanje", rekao je Jovanović.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić izjavio je da se od naredne školske godine uvode tri nova ogledna obrazovna profila u srednje stručnje škole za mašinsku i elektro struku.

Kostić je, nakon otvaranja konferencije o srednjem stručnom obrazovanju, u izjavi Tanjugu rekao da će u okviru zajedničkog projekta sa nemačkom vladom biti uvedeni smerovi - industrijski mehaničar, električar i elektroinstalater.

Vrednost projekta je dva miliona evra i planirano je da traje do 2015. godine.

"Radi se o tri obrazovna profila kod kojih će praksa biti drugačije uređena, po nemačkom sistemu dualizma. Deca će biti sve vreme u firmi, a dolaziće u školu na teorijsku nastavu", ukazao je Kostić.

Kako je objasnio, ti obrazovni profili biće prisutni u školama koje već imaju srodne smerove, a nalaze se u gradovima u kojima je razvijena privreda koja može da ponudi zaposlenje tim učenicima.

Kostić je naveo primer Pećinaca, gde se nalazi nemački "Boš".

On je podsetio da je saradnja sa nemačkom vladom počela 2002. godine kada su prioritet u unapređenju obrazovanja bili ekonomski profili, kao što je poslovni i finansijski administrator, komercijalista, trgovac i bankarski službenik.

"Cilj nam je da stvorimo učenike osposobljene da nastave školovanje, ako to žele, ili da, s druge strane, mogu da se zaposle i budu profesionalni u poslu koji obavljaju", objašnjava pomoćnik ministra prosvete.

"Dobićemo izuzetno obučenog zanatliju koji će moći da nastavi školovanje ako to želi", zaključio je Kostić.

Dvodnevna konferencija - "Pravci razvoja zanatsko-tehničkog srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u Srbiji", koja je danas počela u Beogradu, deo je projekta koji sprovodi nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i ministarstvo prosvete i druge institucije naše zemlje.