Nakon što su se oba reprezentativna sindikata povukla iz pregovora o izradi novog Zakon o radu, SSSS je krenuo u organizovanje razgovora sa redstavnicima sindikata i radnicima u svim gradovima Vojvodine, sa ciljem pripreme "na moguće aktivnosti povodom zakona".

Pred današnji sastanak u Subotici, Mihajlović je najavio da će i SSSS  najverovatnije pripremiti i prezentovati svoj predlog Zakona o radu.

"Ukoliko i dalje budemo ignorisani od strane Vlade, mi se ozbiljno pripremamo da preduzmemo neke radikalne proteste koji će značiti i blokadu mnogih puteva, mnogih institucija, a krajnji cilj će biti okupljanje u Beogradu, ukoliko dođe do usvajanja ovakvog zakona koji, po nama, devalvira prava radnika, na šta oni neće pristati", rekao je Mihajlović novinarima u Subotici.

On je izjavio da se novi Zakon o radu ne može posmatrati izolovano, jer se donosi u sklopu donošenja seta zakona, među kojima su još i zakon o privatizaciji, zakon o štrajk i zakon o budžetu.

"Ovaj zakon, osim restriktivnih mera, doneće otpuštanje, a ne donosi zapošljavanje, nema nigde mladih ljudi u zakonu, niti pospešivanja njihovog zapošljavanja, nigde nemate investitore ni investicije, to se u zakonu uopšte ne prepoznaje", rekao je Mihajlović uz ocenu da ovaj zakon "ide u korist poslodavaca, a ne radnika".

Osvrćući se na napuštanje pregovora o novom tekstu Zakona o radu, Mihajlović je izjavio da, osim toga što nisu prihvaćeni za ravnopravnog sagovornika, sindikalci nisu imali ni jasnu predstavu o čemu pregovaraju jer su na stolu bila četiri različita predloga zakona - tri iz ministarstava i jedan Unije poslodavaca Srbije.

Govoreći o pojedinim odredbama zakona, koje regulišu rad u smenama, smenski rad, godišnje odmore i odsustva, Mihajlović je ocenio da bi to "u startu" svim radnicima smanjilo zarade za osam do deset odsto, a da pojedine kaznene odredbe radnici mogu dobiti otkaz "ukoliko samo mrko pogledaju poslodavca".

"To je drastično kršenje prava. Pokušavaju ovim zakonom da uguše sindikalno delovanje i potpuno anuliraju socijalni dijalog. Pokušavaju da oduzmu ustavom garantovana prava", rekao je, između ostalog, Mihajlović.

Kako je ocenio predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, izmene i dopune postojećeg zakona, u kojima se menja 220 od 270 članova, ne predstavljaju  izmenu, već donošenje poptuno novog zakona.

On je takođe ocenio da je period od dva meseca za usvajanje neozbiljan, jer je u pitanju jedan od seta zakona koji "rešava sudbinu 7,5 miliona građana Srbije".

On smatra da ne stoje primedbe da je sadašnji zakon o radu "prepreka boljitku Srbije", jer po analizama evropskih organizacija Srbija predstavlja zemlju sa "prosečnim zakonom o radu".

"Neoliberalni koncept koji se nudi sad je nešto za šta Srbija nije spremna", ocenio je Milić.

RADULOVIĆ: NADAM SE POVRATKU ZA STO

Ministar privrede Saša Radulović izjavio je danas da se nada da će se sindikati vratiti za pregovarački sto o Zakonu o radu, jer je to jedini način da se pronađe najbolje rešenje.

"Jedini način za rešenje nesuglasica je da se o njima razgovra", izjavio  je Radulović u pauzi okruglog stola "Bankrot-šansa za novi početak", koji organizuje produkcija "Tajmlajn" i USAID.

On je naglasio da su  izmene Zakona o radu jako važne. "Mi želimo da sindikati učetvuju u tom postupku i da dođeno do najboljeg rešenja", rekao je Radulovcih.

On je ranije izjavio, povodom izlaska sinidikata iz pregovora, da se sindikati  drže prava koja imaju i ne žele da ih puste, što nije dobro. Zato niko stariji od 50 godina ne može da nađe posao, jer nijedan poslodavac ne želi da preuzme rizik da, ako mora da otpusti radnika zbog pada poslovanja, mora da mu obezbedi otpremninu po godini staža, objasnio je ministar privrede.

Sa postojećim zakonom konstatno gubimo radna mesta, izgubili smo više od 300.000, a nemamo novo zapošljavanje, što znači da je restriktivan i loš, ocenio je tada Radulović.

Ministar privrede najavio je da će danas sa savetnikom Vlade Srbije Dominikom Stros Kanom razgovarati o najboljim merama za oporavak privrede, rešavanju pitanja nelikvidnosti, procesu privatizacije, poreskoj reformi i čitavom nizu drugih ekonomskih pitanja.