Ministar privrede Saša Radulović ocenio je danas da će se izmenama Zakona o stečaju poboljšati kvalitet stečajnih postupaka i pojačati nadzor i transparentnost.
"To je ključna mera kontrole stečajnog postupka", naveo je Radulović na okruglom stolu "Bankrot - šansa za novi početak", koji su u Beogradu organizovali produkcija "Tajmlajn" i USAID.
On je rekao da, prema izmenama zakona, u prvi isplatni red (oni kojima se iz stečajne mase isplaćuje prvima) spadaju minimalne zarade radnika, i ocenio da je to je dobro rešenje, jer radnici ne moraju da budu krivi zbog neodgovornosti kompanije.
"Biće ukinut i poseban isplatni red za Poresku upravu", rekao je on, i dodao da se povezana lica stavljaju u poslednji isplatni red, na nivo vlasnika kapitala.
Uvodi se i kancelarija stečajnih upravnika, kao i stručne službe što će, prema njegovim rečima, omogućiti da više ne bude "tašna - mašna" stečajnih upravnika.
Radulović je kazao da se ukida i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, jer je tu, kako navodi, bilo mnogo zloupotreba, a uvodi se Komora stečajnih upravnika.
"Uvodimo i princip centra glavnog interesa za vođenje stečajnog postupka", naveo je ministar i objasnio da će za sve stečajeve, gde se glavni nadzor nalazi u Srbiji, nadležni biti sudovi u Srbiji.
Zamenica direktora Projekta za bolje uslove poslovanja USAID-a, Dragana Stanojević, rekla je da je cilj modernih zakona o stečaju da omoguće novi početak i srazmerno namirivanje poverilaca.
"Stečajni sistem u Srbije daje tu mogućnost i u velikoj meri je usaglašen sa modernim stečajnim zakonodavstvom, ali postoje mogućnosti za regulatorno unapređenje, a naročito za unapređenje u primeni zakona", kazala je ona.
Prema njenim rečima, USAID je podržao ovaj okrugli sto, jer su u razgovorima sa privredom, naročito sa malim i srednjim preduzećima, čuli da je stečaj problematičan i da je izvor korupcije i prevare.
Predsednik Privrednog apelacionog suda, Miroslav Nikolić, saopštio je da je u Srbiji otvoreno 2.188 stečajeva i da najveći broj postupaka, oko 623, traje dve do tri godine.
On je izneo podatak i da ima 49 postupaka koji traju preko 10 godina, 122 se vode između pet i 10 godina, a 134 njih traje do šest meseci.
"Ambijet u Srbiji danas obuhvata jedan deo kolizionih propisa koji onemogućavaju da se stečaj sprovodi na brz i efikasan način", ocenio je Nikolić.
Kako je dodao, veliki problem su nerešeni imovinsko-pravni odnosi i problem zloupotreba.
Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, Milan Knežević, istakao je da je problem u sprovođenju zakona o stečaju i da su zakonska rešenja neprimenjiva.
"Problem je u institucijama koje zakon ne sprovode", rekao je Knežević.
