Izmenama zakona, za koji je glasalo 128 poslanika, ograničava se i ukupan broj privremeno angažovanih radnika na 10 odsto ukupnog broja zaposlenih u organu ili instituciji koja se neposredno ili posredno finansira iz budžeta.

Novi radnici mogu se zaposliti uz saglasnost tela Vlade Srbije, na predlog ministarstva ili drugog nadležnog organa.

Zabrana se ne odnosi na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje, naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom, na izabrana, postavljena i imenovana lica u državnim organima i organima jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i na direktore javnih preduzeća i agencija.

Takođe, zabrana se ne odnosi na zaposlene u službama Skupštine Srbije, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Državne revizorske institucije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za borbu protiv korupcije, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisije za zaštitu konkurencije, Komisije za hartije od vrednosti, Fiskalnog saveta, republičke radiodifuzne agencije i Agencije za energetiku.

Precizirano je da se radni odnos, odnosno angažovanje po ugovoru o delu u Skupštini Srbije i nezavisnim državnim organima i organizacijama koje bira parlament može zasnovati, odnosno angažovati po ugovoru uz saglasnost skupštinskog odbora nadležnog za administrativno-budžetska pitanja.

Prema procenama Ministarstva finansija, mera ograničavanja zapošljavanja u javnom sektoru u 2014. godini, usled prirodnog odliva zaposlenih, donela bi uštede od oko 0,15 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) (oko 45 miliona evra), a u 2015. godini dodatnih 0,25 odsto BDP-a.

Kazne za nepoštovanje zabrane zapošljavanja su od 500.000 do dva miliona dinara za institucije i od 30.000 do dva miliona dinara za odgovorne osobe, a predviđena je i privremena obustava isplata novca za plate i prenosa sredstava za finansiranje lokalnih samouprava.

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koje će stupiti na snagu narednog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku", produžava se i rok za uvođenje centralizovanog obračuna zarada u javnom sektoru do 1. januara 2015. godine.

Predviđeno je i ograničenje rasta penzija i plata u javnom sektoru tako što će u 2015. i 2016. biti povećanja od po 0,5 odsto u aprilu  i oktobru.

Trenutno zakonsko rešenje predviđa usklađivanje plata i penzija sa inflacijom.

Predloženo je i da se uređenje kretanja plata i penzija primenjuju i nakon 2016. godine.

Tako će se u aprilu plate i penzije usklađivati zbirom stope inflacije u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj godini iznad četiri odsto, a u oktobru sa stopom inflacije, sve dok učešće penzija u BDP ne dostigne 10 odsto, a učešće plata osam odsto.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su sinoć Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru koji predviđa da se od 1. januara iduće godine smanje plate u javnom sektoru koje su u neto iznosu veće od 60.000 dinara.

Zakon predviđa da se razlika zarade koja prelazi 60 000 dinara oporezovati sa 20 odsto, dok će za razliku zarade preko 100 000 dinara porez biti 25 odsto.

Iznos za koji će biti umanjene zarade uplaćivaće se u budžet istog dana kada se tim zaposlenim isplaćuju zarade, a Poreska uprava će po isteku kalendarskog tromesečja kontrolisati da li je u prethodnom periodu ispoštovano to pravilo.

Za nepoštovanje odredbi zakona predviđene su kazne od 50.000 do 150.000 dinara za odgovornu osobu i 500.000 do dva miliona dinara za instituciju.

Prema oceni vlade, koja je predlagač zakona, smanjenje zarada u javnom sektoru trebalo bi da pomogne smanjenju budžetskog deficita.

Rashodi za zaposlene u javnom sektoru veći su od tri odsto BDP, što je oko 900 miliona evra godišnje, nego u uporedivim državama centralne i istočne Evrope.

To je, prema oceni predlagača, posledica nekontrolisanog zapošljavanja i viših zarada u javnom nego u privatnom sektoru, pošto u Srbiji ima za pet do 10 odsto više zaposlenih u javnom sektoru na 1.000 stanovnika nego u drugim državama regiona, a zarade u javnom sektoru su za 35 odsto veće nego u privatnom.

Usvojene su i izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, prema kojem će se akontacija obeštećenja po odredbama ovog zakona utvrđivati i isplaćivati počev od 1. januara 2015. godine.

Izmenama zakona o restituciji, kako je popularno nazvan u domaćoj javnosti, propisano je da će Republika Srbija isplatiti bespovratno akontaciju obeštećenja u novcu bivšem vlasniku, na osnovu pravosnažnog rešenja u iznosu od 10 odsto od osnovice obeštećenja, s tim da taj iznos ne može preći 10.000 evra.