Zato je u našoj zemlji odobreno 84.000 stambenih kredita u evrima, pišu "Novosti."

Naime, kamata stambenog kredita je izjednačina sa kamatom keš kredita, iako je u pitanju dugoročni zajam sa hipotekom i iznosi od 20 do 22 odsto godišnje.

Tako je prvobitna zamisao da se svi krediti odobravaju u domaćoj valuti, kako bi se sprečio devizni rizik, pala u vodu.

Ispostavilo se da je veći rizik zadužiti se u dinarima nego u evrima. Tako je kamata na stambene kredite u evropskoj moneti pet puta manja nego u našoj valuti. Većina banaka u Srbiji odobrava stambene zajmove vezane za evro sa kamatama od 4,20 do šest odsto. I sa ovim kamatama, na kraju perioda otplate od 25 ili 30 godina, banci se vrati duplo više. Ali, kada su u pitanju dinari, onda je to četvorostruko veća vrednost.

Tako, na primer, ako neko uzme stambene kredite u dinarima u iznosu od tri miliona dinara i položi učešće od 20 odsto, odnosno 600.000 dinara, u narednih 25 godina će vraćati zajam od 2.400.000 dinara. Kamata iznosi 21,70 odsto godišnje, a mesečna rata 31.090 dinara. Kada istekne otplatni period, klijent banci treba da vrati celih 9.910.125 dinara. Toliko košta rizik banku u narednih 25 godina.

Ukoliko bi građanin uzeo stambeni kredit u evrima u iznosu od 23.000 evra, sa kamatom od 5,90 odsto godišnje na 25 godina, svakog meseca bi otplaćivao po 143 evra ili po sadašnjem srednjem kursu 15.445 dinara ili duplo manje nego da je uzeo ovaj zajam u dinarima. Kada istekne period otplate, banci će vratiti 47.350 evra.

Glavno objašnjenje svih bankara i ekonomista je da je u Srbiji i dalje najveći problem nestabilna valuta, loš kreditni rejting i privreda u kolapsu, a pre svega šta će biti u narednih 10, 20 ili 25 godina. U takvim uslovima oni ne žele da rizikuju, bez obzira na to što kao zalog za stambeni kredit imaju prvoklasnu hipoteku. Ipak, neizvesnost u svakoj, pa čak i najrazvijenijoj zemlji uvek postoji. Međutim, list navodi da to ne znači da građani moraju da budu unapred opljačkani, ako bi dinar propao.