Reforma radnog zakonodavstva, predvidljivost u poslovanju, efikasnost poreskog sistema, smanjenje nameta i dobro obrazovanje kadrova, neki su od preduslova za povećanje likvidnosti u privredi i stvaranje boljeg poslovnog ambijenta.
U tome su se složili danas učesnici okruglog stola "Drugo prolazno vreme: uključi se za promenu".
Jedna od tema bila je i kako omogućiti bolje obrazovanje za mlade i kako vratiti one koji su proteklih godina otišli iz zemlje.
Ministar finansija Lazar Krstić je, upitan na koji način motivisati mlade da se vrate u zemlju i rade ovde, kao što je to on učinio, rekao da će mera uspeha biti da se motivišu mladi da se vrate i rade u Srbiji.
On je rekao da je primetno da oni koji su u međuvremenu odlučili da ostanu u zemlji sada polako gube nadu.
Predstavnici Američke privredne komore upitali su ga tom prilikom i kako rešiti nepredvidljivost sistema, imajuci u vidu član 48. Zakona o porezu na dobit, koji znači velike iznose za kompanije.
Krstić je rekao da nepredvidljivost nije problematična samo u poreskom sistemu, već da je ona po definiciji loša, a da je poreski sistem samo jedan primer.
On je rekao da očekuje da će u narednih šest do devet meseci uspeti da se razmotri i dugoročnije definiše način finansiranja države, a onda i opterećenja koja postoje za privredu.
"Mora se naci pravo sistemsko rešenje, kako se određene industrije ne bi opteretile prevelikim troškovima", rekao je Krstić.
Ministar je rekao, da se mora naći sistemsko rešenje, koje će iziskivati više vremena i truda, a koje će biti dugoročno.
On je rekao da se očekuje da će Zakon o naknadama biti usvojen u prvoj polovini iduće godine.
Govoreći o smanjenju nameta na rad, Krstić je rekao da se to pitanje mora pažljivo razmotriti, videti kada je to moguće uraditi i urediti na "holistički način".
"Ja kao ministar finansija moram da brinem o tome kako nam trenutno izgleda balans, odnosno koliki je deficit i kada je to moguće sprovesti. To mora da prati diskusija koja će biti javna, brza, ali i da se na holistički način reši to pitanje", rekao je Krstić.
Ministar privrede Saša Radulović rekao je da je sledeće godine potrebno sprovesti dubinske reforme u Srbiji da bi 2015. godine "počeli da osećamo boljitak",
"Ako relaksiramo radno zakonodavstvo, zakone o privatizaciji i stečaju po standardima Evropske unije, to će dovesti do rasta zapošljavanja, što povlači rast životnog standard", rekao je Radulović.
On je rekao da je u Srbiji sprovedena pljačkaška privatizacija, zbog čega postoji veliki strah radnika i sindikata da će se to ponoviti.
Reforme sprovodimo da se to ne bi dešavalo, ali postoji odgovornost ne samo prema zaposlenima, već i prema armiji nezaposlenih, rekao je Radulović.
Ministar pravde Nikola Selaković je ocenio da se o kriminalnoj privatizaciji ne bi moglo govoriti da je sprovedena reforma pravosudnog sistema.
Povodom stava privrednika da je od primarne važnosti uspostavljanje odgovornog, nezavisnog i efikasnog pravosuđa, kao ključnog garanta vladavine prava i dosledne primene zakona, Selaković je izjavio da su osnovni uzroci sporog rešavanja radnih sporova neodgovarajuća sudska struktura i loše rukovođenje pravosuđem.
Pojačaćemo disciplinu rada u sudovima i vođenja postupka, a radićemo i na ujednačavanju sudske prakse, rekao je Selaković, uz konstataciju da se zalaže za javno objavljivanje svih presuda.
Šef delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport je ocenio da je Srbija utvrdila ključne izazove u reformi pravosuđa i dodao da su za Brisel vrlo važni nezavisnost sudova i zaštita od korupcije.
Predsednik Američke privredne komore u Srbiji Miloš Djurković rekao je da je važno da se promeni Zakon o radu, kao i poreska politika i omogući novi obrazovni sistem, jer je postojeći zastareo.
On je rekao da je razumljivo da se to ne može učiniti preko noći i da je potrebno određeno vreme za taj posao, a AmCham je voljan da pomogne u školovanju i obuci kadrova koji nakon toga mogu da doprinesu boljem radu i funkcionisanju svake kompanije.
"Mi želimo da unesemo i podelimo dobra iskustva i poslovnu praksu kako bi svima bilo bolje", kazao je Đurković.
On je rekao da su napori AmChama usmereni na to da dođe do novih investija, ali i da postojeći investitori budu zadovoljni uslovima.
Predsednik izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović rekao je da se teško može očekivati predvidljivost poslovanja i da je za to potrebno da postoji konzistentna politika.
Direktor istraživačke stanice "Petnica" Vigor Majić ocenio je da je da treba "gurati" ideje koje vode ka sveobuhvatnoj reformi.
On je rekao da bi značajno bilo razmisliti o pokretanju privatnih škola i fakulteta u čemu bi "impuls" dale kompanije i industrija i da se nada da bi to bila isplativa investicija.
Na skupu je predstavljeno istraživanje u kome je više od polovine članica Američke privredne komore (AmCham) u Srbiji istaklo da očekuje da u naredne dve godine može biti dodatnih investicija i otvaranja novih radnih mesta.
Da bi se to ostvarilo neophodno je sprovesti reforme radnog zakonodavstva, obezbediti efikasnije funkcionisanje poreskog sistema, smanjiti sivu ekonomiju, pokazalo je istraživanje.
