Ovde se sve promenilo, pa i način šišanja ovaca. Umesto ručnog šišanja makazama, kako se odvajkada radilo, danas taj posao obavljaju specijalne mašine, koje su olakšale posao stočarima. Međutim, neisplativo je da šišanje ovce košta 1,5 evra, a kilogram sveže vune staje 80 dinara.

Pešterski stočari bili bi zadovoljni ako bi od prodaje vune zaradili bar za šišanje ovaca, pa im je izvoz vune u Englesku ostao jedina nada.

"Obično od jedne ovce dobijemo dva kilograma vune, kojom, ako je i prodamo, ne možemo da podmirimo ni troškove šišanja. Za stado od 100 ovaca potrebno je 150 evra, za veće znatno više. Zato se mnogi vraćaju klasičnim makazama", kaže stočar iz Bioca kod Sjenice, Jusuf Dacić.

On se žali da vlasnici ovaca na Pešteru ne znaju šta će sa vunom, gde se odgaja najmanje 30.000 ovaca, letos su nove količine skladištene, oko 60 tona, a kupaca uglavnom nema.

Do ove godine vuna nije bila interesantna za nakupce, koji nisu hteli da je kupe ni po bagatelnoj ceni, ali izgleda da su neki pronašli tržište i računicu, dolaze na Pešter iz raznih krajeva Srbije, međutim, za vunu ne nude novac, već najčešće šisanje ovaca, so, stočnu hranu i druge proizvode.

Zadruga "Sjenička ovca" vunu je jedno vreme izvozila u Englesku, u Bredford i Liverpul, gde se ona koristi za izradu tepiha. Otkupne cene bile su skromne, ali je stočarima i to značilo, jer su bar troškove šišanja ovaca mogli da pokriju.

Direktor zadruge, Edo Rahić, kaže da je u poslednjih nekoliko godina otkupljeno i u Englesku izvezeno oko 200 tona vune po skromnoj ceni od 65 centi.

Navodi da se ponovo pregovara sa Englezima i da očekuje nove narudžbine iz Liverpula. Zastoj je nastao zbog strogih pravila Evropske unije i kursnih razlika, pa su se ostrvljani okretali drugim tržištima vune.

Na srpskom tržištu vunu više niko ne kupuje, jer su gotovo svi veći tekstilci odavno stavili ključ u bravu. Na Pešteru nema više ni tkalja i pletilja, a bolje upućeniji tvrde da ih je svojevremeno ovde bilo nekoliko hiljada, pa su se poznati pešterski ćilimi izvozili po celom svetu.

Njihova dugovečnost meri se vekovima, ali danas su samo nostalgično sećanje. U domaćim prodavnicama su u ponudi isključivo proizvodi od australijskog šetlanda i kineska roba, a, kako tvrde Pešterci, vuna nikoga u Srbiji i ne zanima.