U odnosu na stanje iz 2001. godine ukupan spoljni dug je porastao čak 2,3 puta, "što je izuzetno robustan rast zaduženosti, posebno u uslovima masovnih prihoda od privatizacije koji su se morali iskoristiti za investiranje u nove ekonomski opravdane projekte koji bi podizali produktivnost rada u privredi i pojačavali njegovu konkurentsku snagu", naveo je IZIT.

Upravo je javni sektor, odnosno država, bila faktor koji je predominantno uticao na ubrzavanje zaduživanja kod inostranih kreditora, posebno od 2008. godine, kada su se iscrpeli privatizacioni finansijski resursi, a spoljne ekonomske prilike pogoršale.

Od 2001. do 2007. godine spoljni dug javnog sektora je opadao sa 10,3 milijardi na skoro 6,3 milijardi, da bi posle toga došlo do naglog rasta zaduživanja javnog sektora, upravo kao plod loše ekonomske politike.

Dinamika zaduživanja javnog sektora je išla takvim tempom da je na kraju 2012. godine dostignuta kota od 12,2 milijardi evra, a u oktobru 2013. godine skoro 12,7 milijardi.

Kako obaveze prema inostranim kreditorima rastu, u uslovima kada se tek najavljuje sprovođenje suštinskih ekonomskih reformi, proces daljeg zaduživanja je nezaustavljiv.

Jedini izlaz jeste da se dođe do povoljnijih kreditnih aranžmana koji bi se iskoristili za prevremenu otplatu skupih kredita kako bi država i njena privreda dobili na vremenu da artikulišu stimulativniji i konkurentniji poslovni ambijent i uspostave održiv pozitivan trend i dinamike industrijske proizvodnje i izvoza, ocenjuje IZIT.

Udeo države u stvaranju ukupnog spoljnog duga trenutno je na nivou od 49,7 odsto i realno je očekivati da u uslovima "permanentnih praznina" u državnom budžetu i netransformisanog javnog sektora, kao i narastajućih obaveza prema ino kreditorima, već na kraju 2013. godine, kada se saberu i srede podaci, pređe natpolovično učešće.

Odnos spoljnog duga i BDP-a je na nivou od 80,3 odsto, što ukazuje da je Srbija u zoni visoke zaduženosti, sa tendencijom daljeg pogoršanja, zaključuje se u biltenu IZIT-a.