Domaćinstva će ubrzo moći da koriste taj novac za zamenu prozora i vrata, ugradnju termo-izolacija i ostalih poslova usmerenih ka povećanju energetske efikasnosti, poručila je Mihajlović i dodala da zainteresovani korisnici neće morati da donose mnogo dokaza i papira kako bi došli do tih sredstava.

Ona je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekla da će to ministarstvo do kraja februara raspisati javni poziv ka bankama, koje su zainteresovane da učestvuju u tim projektima, a banke će potom raspisati svoj javni poziv za fizička lica.

Svi koji žele da dođu do kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom za projekte energetske efikasnosti, moraće da popune obrazac u kome će navesti koliko planiraju da uštede energije, rekla je ona i dodala da će morati da prilože i dokaz da su vlasnik navedene imovine.

Resorno ministarstvo će potom napraviti listu projeketa, koje će birati određena komisija, a posle toga će se sklapati ugovori sa bankama i korisnici će moći da dobiju novac za projekte energetske efikasnosti, navela je Mihajlović.

Očekujem da će banke biti zainteresovane za ovaj posao, jer je to dugoročni posao pa će i kamatne stope biti niže, dodala je Mihajlović.

Novac iz buddzetskog fonda za energetsku efikasnost moći će da koriste fizička lica, domaćinstva, kućni saveti i lokalne samouprave, rekla je ona i navela da je oko 60 odsto novca iz tog fonda namenjeno domaćinstavima, a 40 odsto ostalim institucijama.

Devastirane lokalne samouprave moći će, kako je navela, da koriste 100 odsto tih sredstava za neki od projekata energetske efikasnosti, dok će ostale opštine moći da dobiju do 70 odsto tih sredstava, a ostatak će morati da obezbede iz svojih budžeta.
Srbija troši tri do pet puta više po jedinici društvenog proizvoda od zemalja EU, a dva do tri puta više od zemalja iz okruženja i to je "riznica" i mogućnost da uštedimo i racionalno trošimo energiju i novac za račune, ukazala je ministarka.

Ministarka je dodala da se danas u Srbiji između 50 i 60 odsto energije koju trošimo "baci" zbog loše izolacije i instalacija, kao i da se godišnje izgubi oko pola milijarde evra, jer se ne bavimo energetskom efikasnošću.

Ona je napomenula da je to ministratvo tražilo da taj fond raspolaže sa milijardu dinara, ali je zbog restriktivnog republičkog budžeta taj iznos mnogo manji i dodala da kad fond zaživi, očekuje i donacije od banaka i međunarodnih institucija.

Ovo je tek početak i očekujemo da će 2015. godine, kao i u svim drugim državama, taj posao u Srbiji biti razgranat i da će se uključiti još više banaka, jer je sada država garant da nam je prioritet da racionalno i efikasno trošimo energiju, kazala je Mihajlović.

Ona je istakla da se očekuje da će zahvaljujući tom fondu u naredne dve godine za tri odsto biti povećana energetska efikasnost u Srbiji.