Ona je na panelu Instituta za javnu politiku pod navizom "Pregovori kao prioritet, prioritet u pregovorima", navela da je već sproveden eksplanatorni i bilateralni skrining za poglavlje 32 koje obuhvata finansijsku kontrolu, te da je glavno pitanje bilo kako stvoriti sistem finansijske kontrole, trošenja budžetskih, ali i drugih sredstava.

"Taj sistem za sada ne postoji, toga smo svesni, ali je to jedan od prioritetnih zadataka i nešto čime bismo voleli da otpočnemo pregovore", rekla je Miščević.

Ministar finansija Lazar Krstić očekuje da Srbija bude agresivnija, sposobnija i pametnija u procesu reformi, a time i u procesu pridruživanja nego što su to bile neke druge zemlje, jer, kako je konstatovao, "često smo u situaciji samo da uzimamo i kopiramo rešenja".

"Sada treba da budemo krojači svoje sudbine i politike, a to će se u najvećem broju slučajeva podudariti sa tekovinama EU", rekao je Krstić istakavši da će Srbiji u tom procesu biti neophodni vladavina prava, odnosno uvođenje efikasnosti u taj sistem, zatim hrabrost i disciplina kako bi se finansije dovele u red i, konačno, povratak vere u mlade ljude i budućnost, privredu i državu.

"Potrebno je da dovedemo kvalitetne kadrove koji se sada nalaze u privatnom sektoru ili ih je progutala javna uprava. Potrebno je da ih motivišemo", rekao je Krstić dodajući da na svom primeru može da kaže da nema nikakve sumnje "da je takav momenat došao".

Na opasku Miščevićeve da reforme podrazumevaju i značajna finansijska sredstva zbog čega će Krstić biti možda često "prozivan", on je odgovorio da će Srbija imati sopstvenog novca za reforme, ali da će imati i pomoć EU.

"Troškova će biti, ali će biti novca i za to", rekao je Krstić.

Prema njegovoj oceni, uloga Ministarstva finansija u pregovaračkom procesu je velika - ovo ministarstvo je zaduženo za pet oblasti, a sa Narodnom bankom Srbije sarađuje u još dve oblasti, dok su članovi ministarstva u svim radnim grupama za sva poglavlja, između ostalog i da bi se znalo kako će se trošiti novac.

"EU je shvatila da je finansijska disciplina gotovo u istom rangu kao vladavina prava. Na to će se veoma gledati, a mi tu imamo dosta problema", rekao je Krsticć, zaključivši da je za Uniju izuzetno važno namensko trošenje novca.

Na panelu su učestvovali ministar pravde Nikola Selaković i članovi Programskog odbora Instituta.

Ministar pravde Srbije Nikola Selaković ocenio je na tomskupu da bez uspeha u poglavljima koja se tiču pravosudja,borbe protiv kriminala i korupcije i jačanja vladavineprava nema uspeha u pristupnim pregovorima sa Evropskomunijom.

Selaković je istakao da je reforma pravosuđa ključna zauspeh u tom pregovaračkom poglavlju, ali je dodao da onazavisi od toga da li će oni koji rade u pravosuđuprihvatiti i primeniti reforme.

"Bitno je da svi oni koji čine pravosuđe shvate nužnost reformi", rekao je Selaković i dodao da je srpsko pravosuđespletom nesrećnih okolnosti duže od dve decenije bilookoštalo i da se u njemu stvari nisu menjale u skladu sapotrebama novog vremena.

Selaković je rekao i da je Srbija usvojila strategije zareformu pravosuđa i za borbu protiv korupcije, kao i da jedobro što se usvajanje tih dokumenata poklopilo sa početko mpristupnih pregovora sa EU.

On je naglasio da Srbiju sada očekuje primena tihstrategija i zakona koji su usvojeni u skladu sa evropskimstandardima, ali još nisu do kraja primenjeni u praksi.

Selaković je izjavio i da je zadovoljan time što jemonitoring misija Evropske komisije, koja je pre sedam danaboravila u Srbiji, zaključila da srpsko pravosudje ide udobrom pravcu, uprkos velikom broju problema koje trebarešiti.