Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu korigovala naniže, na oko jedan odsto, a u 2015. taj rast trebalo bi da bude oko dva procenta.
Generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Branko Hinić kazao je na predstavljanju izveštaja o inflaciji da je glavni razlog za smanjenje projekcije BDP-a u ovoj godini visoka osnovica poljoprivredne proizvodnje prošle godine.
"Zbog veće poljoprivredne proizvodnje nego što je ranije procenjeno, rast BDP-a u 2013. bio je viši u odnosu na naše očekivanje koje je bilo dva odsto, i iznosio je 2,4 odsto", kazao je Hinić.
Prema njegovim rečima, projekcija o usporavanju rasta BDP Srbije u ovoj godini na oko jedan odsto zasniva se na pretpostavkama o prosečnoj poljoprivrednoj sezoni i iscrplivanju efekata automobilske i naftne industrije.
Sa stanovništva tražnje ta projekcija se, kako je naveo Hinić, zasnova na očekivanom padu finalne potrošnje, blagom oporabvku inversticija, kao i povećanoj tražnji glavnih spoljnotrgovinskih partnera.
"Posmatrano sa rashodne strane, rast bi trebalo da bude vođen neto izvozom, s obzirom na očekivani opravak evra", rekao je Hinić i istakao da će opravku investicija doprineti i početak pregovora o clanstvu Srbije u EU, ali i niska proslogodišnja osnovica.
Govoreći o inflaciji, Hinić je naveo da će niska prošlogodišnja baza uticati na postepeni porast inflacije u toku ove godine, ali bi prema njegovim rečima, inflacija u 2014. u proseku trebalo da iznosi četiri odsto, što je u skladu sa inflatornim ciljem NBS.
"Rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se pre svega na kretanje cena poljoprivrednih primarnih proizvoda i kretanja cena u međunarodnom okruženje, a u određenoj meri i na domaća fiskalna kretanja", kazao je generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku.
Kako je objasnio, "neočekivano snažno" pojeftinjenje neprerarđene hrane, pre svega voća, uticalo je na to da se međugodišnja inflacija u četvrtom tromesečju 2013. kreće ispod dozvoljenog odstupanja od cilja.
"Procenjujemo da će se inflacija u tekućem tromesečju vratiti u granice cilja od četiri odsto, plus ili minus 1,5 procentnih poena, i zatim kretati u tom rasponu", rekao je Hinić.
On je dodao da su pozitivne tendencije na koje su iz NBS ukazali u
prethodnom izveštaju o inflaciji nastavljene - inflacija je na niskom
nivou, a ekonomska aktivnost u 2013. bila je vođena neto izvozom
iznad očekivanja.
Dodao je da će u narednom periodu glavnu neizvesnost u pogledu eksternog okruženja poredstavljati reakcija finansijskih tržišta na smanjenje kvantitativnih olakšica američkih Federalnih rezervi (FED), što će odrediti jačinu efekta na valute zemalja u usponu.
Podsetio je da je Izvršni odbor NBS na poslednjoj sednici zadržao referentnu kamatnu stopu na 9,5 odsto.
Hinić je kazao da će nastavak ublažavanja monetarne politike zavisiti prvenstveno od jačine potencijanih negativnih efekata smanjenja programa kvantitativnih olakšica FED-a na devizni kurs i premiju rizika zemlje.
Dodao je da su se, kao najosetljivije na smanjenje kvantitativnih olakšica FED-a, do sada pokazale tzv. zemlje u usponu koje karakteriše izražena spoljna neravnoteža.
"Srbija je u tom pogledu ostvarila značajan napredak - deficit tekućeg računa u 2013. prepolovljen je u odnosu na 2012. i iznosio je 1,6 milijardi evra ili pet odsto BDP-a. Očekujemo da će taj deficit na sličnom nivou ostati i tokom ove godine", kazao je on.
Prema njegovim rečima, iako je spoljna neravnoteža Srbije smanjena, potreba za eksternim izvorima finansiranja i dalje postoji.
"Imajući u vidu značaj održivih javnih finansija na makroekonomsku stabilnost zemlje, posebno u uslovima nestabilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, NBS snažno podržava opredeljenost vlade Srbije da sprovede mere fiskalne konsolidacije i strukturne reforme", rekao je Hinić.
On je istakao da bi kredibilno sprovođenje tih mera povećalo otpornost domaće ekomije na eksterne šokove, a sklapanje aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom doprinelo bi pozitivnoj percepciji investitora u pogledu ulaganja u Srbiju.
