Nema nikakvih nerazumevanja između srpskog i ruskog partnera u vezi Južnog toka, izjavio je danas generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović
Bajatović je na okruglom stolu o energetici u okviru rusko-srpske privredne konferencije najavio da u toku sledeće nedelje očekuje da se nađu odgovarajuća rešenja u vezi ugovora o zajmu i poručio da će taj ugovor uskoro biti potpisan. To je, kako je rekao, potvrdio i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.
Bajatović je kazao, da je tehnički deo tenderara za izvođača radova za deonicu Južnog toka kroz Srbiju, završen i da će ti izvođači biti izabrani do kraja aprila. To će stvoriti uslove da odmah potom počnu i radovi na terenu - kazao je Bajatović.
On je istakiao da nema suštinskog kašnjenja, niti kočenja projekta Južni tok u Srbiji, već se radi o malom zakašnjenju u odnosu na prvobitan plan jer je neophodno detaljno ispregovarati finansijski ugovor o zajmu.
Bajatović je naglasio da je Vlada Srbije, uradila sve da se taj projekat maksimalno brzo realizuje. Objasnio je da je reč o kreditu od oko 270 miliona evra, koji je Gasprom pod povoljnim uslovima ponudio Srbijagasu sa fiksnom kamatom od 4,25 odsto godišnje, i rokom otplate od 15 godina.
Za taj kredit Gasprom nije tražio državnu garanciju, istakao je Bajatović. On je preciyirao da se odustalo od prvobitne namere da Srbijagas, kao svoj osnivački ulog u Južnom toku, uzme kredit od 75 miliona evra, za koji je bila potrebna državna garancija. Rok otplate tog kredita trebalo je da bude pet godina, sa kamatom od 6,25 do 6,75 odsto godišnje.
Bajatović je ukazao da se, na osnovu stava Vlade Srbije, tražilo bolje finansisko rešenje, i da je u ponudi Gasproma bio kredit Srbijagasu od oko 270 miliona evra, sa povoljnim uslovima. Odluka da se prihvati ta ponuda Gasproma je bila komercijalna, jer je povoljnija za Srbiju i nije povezana ni sa kakvim pitanjem transformacije Srebijagasa, niti sa bilo kakvim političkim uslovljavanjem - rekao je Bajatović.
On je precizirao da se sada pre potpisivanja ugovora o kreditu, razmatraju rešenja tri potencijalna rizika. Prvi rizik je ako dođe do kašnjenja projekta Južni tok, cenu kapitala koji je Srbija uložila će snositi Gasprom eksport. Drugi rizik je ako Južni tok bude završen a ne bude iz nekog razloga u funkciji jer, na primer, u Mađarskoj ne bude na vreme završena deonica, u tom slučaju takođe će riyik finansiranja projekta snositi Gaspromeksport, rekao je Bajatović.
I treća stvar je da se dogovorimo da će kredit Gaspromu Srbija u celosti vraćati iz dividendi, naveo je Bajatović.
Bivši ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, zapitao je da li ima problema i gde su oni kada je reč o realizaciji Južnog toka, jer kako je istakao, već dve godine sluša istu priču o tome a, čitajući novine, može se videti da ima nekih problema.
Predstavnici Ministarstva energetike kao i direktor Srbijagasa su ukazali da u Srbiji postoji politička volja da se projekat završi do kraja, uprkos tome što je bilo pritisaka na Srbiju, jer je taj projekat u ekonomskom interesu Srbije.
Na skupu je rečeno, da u prilog tome, govori i činjenica da je Srbija sklopila strateški sporazum sa Rusijom u oblasti energetike, donela poseban zakon o južnom toku, koji garantuje da je to projekat od nacionog interesa, potpisanje i ugovor o transportu koji garantuje da će Gasprom imati sto posto zakup kapaciteta gasovoda, a uskoro se očekuje i potpisivanje finansiskog ugovora o kreditu.
