Država što hitnije mora da omogući poreske olakšice za donacije, sponzorisanja i dobrotvorne akcije, poruka je današnje panel-diskusije "Društvena odgovornost i zakonska regulativa u Srbiji".

Prema rečima direktora Danas konferencijskog centra Željka Pantića, koji je i organizator diskusije, u Srbiji nijedno dobro delo "ne prođe nekažnjeno", odnosno država brojnim porezima, poput onih na dodatu vrednost i na poklon, ali i zakonima poput onog o javnim nabavkama, kažnjava sve koji pokušavaju da pomognu.

"Ukoliko želite da pomognete i donirate, bez obzira da li je u pitanju zdravstveni sistem, vi se veoma malo razlikujete od bilo kog kupca robe široke potrošnje. Nemate od toga ništa, ništa vam se neće računati kao neka olakšica. Taj čin je potpuno do vas i država s tim, institucionalno gotovo da nema ništa", rekao je Pantić.

On je istakao da je veoma mnogo pitanja u vezi sa zakonskom regulativom koje država mora da reši kako bi se privrednici i pojedinci kroz poreske olakšice oslobodili nameta, istakavši i da izostanak predstavnika Ministarstva finansija sa ove i sličnih diskusija samo potvrđuje uvreženi stav da "država deklarativno podržava projekte društvene odgovornosti, dok zapravo svaki ministar finansija, i na račun ovih projekata, želi što više da puni državnu kasu".

S njim se složio i direktor Fonda B92 Veran Matić koji je podsetio na neke od akcija tog fonda, odnosno nabavku autobusa za dobrovoljno prikupljanje krvi i inkubatore za bebe.

Kako je objasnio Fond je, kako bi pomogao razvoj domaće privrede, od domaćeg proizvođača kupio autobus, na koji je platio porez od 18 odsto, što se ne bi dogodilo da je to vozilo bilo kupljeno u nekoj zemlji u inostranstvu, a zatim poklonjeno Zavodu za transfuziju krvi.

Isti slučaj, rekao je Matić, bio je i prilikom nabavke inkubatora.

Da su inkubatori kupljeni u Srbiji, od predstavnika inostranog proizvođača, na 100 inkubatora Fond bi državi morao kroz PDV da "pokloni" 18, zbog čega je moralo da se pribegne direktnom dogovoru sa proizvođačem, čime je izbegnuto plaćanje poreza.

"Ne postoji sistemski pristup države. Naše akcije se ne odvijaju u situaciji da je sve u društvu sređeno, pa nedostaje još nešto da se uradi, već mi kroz akcije supstituišemo državnu obavezu. Mi radimo bazične stvari, koje treba država da radi", rekao je Matić.

Prema njegovim rečima nedostatak sistemskog pristupa ozbiljno onemogućava da se preduzeća i pojedinaca angažuju u društveno-korisnim projektima.

I direktor SOS kanala Dragiša Kovačević mišljenja je da niko od države neće tražiti da finansira projekte društvene odgovornosti, poput finansiranja amaterskih sportskih klubova, ukoliko ona bude uredila tu oblast.

Jedan od primera kako država može poreskim olakšicama da omogući društveno-korisni angažman izneo je ataše za kulturu ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Dru Giblin.

On je naveo primer američkog Olimpijskog komiteta čiji je godišnji budžet oko 140 miliona dolara, od čega država finansira svega 10 miliona dolara.

"Naš olimpijski tim skoro je u potpunosti finansiran iz privatnog sektora. Čak je i Olimpijada u Atlanti 1996. bila većinom tako finansirana", rekao je Giblin.