Ekonomija Evrozone se oporavlja ali MMF upozorava na opasnost od deflacije u monetarnoj uniji. Na neželjeni pad cena u Srbiji upozoravaju i domaći ekonomisti.
MMF je podigao ovogodišnju prognozu sa ranije očekivanih jedan odsto, dok u idućoj godini očekuje privredni rast od 1,5 odsto, prenosi agencija Frans pres.
"Iako je evrozona konačno izašla iz recesije, ostvarivši rast od 0,5 odsto u 2013, brojni rizici joj još uvek prete", navodi fond, dodajući da su finansijska i dužnička kriza donele visoku nezaposlenost, rast javnog duga i pooštravanje uslova kreditiranja, što su sve problemi sa kojima se tek treba izboriti, i pored toga što dosad pokrenute reforme podstiču privredni oporavak.
Predsednik ECB (Evropske centralne banke) je prošle nedelje, nakon što je banka zadržala ključnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou od 0,25 odsto, poručio da se ne slaže sa analizom MMF-a. Dragi je, međutim, rekao da je ECB spremna da reaguje i spreči daljnji pad inflacije, koja je u martu iznosila 0,5 odsto.
MMF navodi da je u evrozoni potrebno dodatno labavljenje politika centralnih banaka, uključujući nekonvencionalne mere neophodne da bi se smanjili rizici od usporavanja inflacije i kretanja ka deflaciji.
MMF u 2014. u evorozni očekuje inflaciju od 0,9 odsto, nakon prošlogodišnjih 1,3 odsto.
Mala inflacija, što se u ekonomskoj praksi računa rast cena manji od jedan odsto godišnje, iako za laike poželjan, veoma je opasan za ekonomiju - gotovo koliko i deflacija (opšti pad cena u odnosu na prethodnu godinu).
Deflacija i mala infalcija nagone ljude, tj. firme, da smanje troškove i štede, što neminovno znači da će trpeti investicije bez koga nema boljitka i razvoja.
Zvuči neverovatno ali takav je slučaj moguć i u Srbiji, tradicionalno šampionu inflacije u regionu a i šire.
"Zemlje u tranziciji koje imaju strukturne distorzije poput problema javnog duga, visokog budžetskog i spoljnotrgovinskog deficita, nesrazmerno veliki javni sektor i slabu regulativu i primenu zaštite ugovora kada je reč o svojini, te opterećene nediferenciranim socijalnim davanjima od strane države, najbolje je da imaju inflaciju koju cilja NBS (4 odto, plus-minus 1,5 oddsto)", kaže Kovačević. Kada bi inflacija pala ispod tog nivoa, ili, kako kaže, kada bi bila mnogo viša, recimo oko devet odsto, veća je šteta po ekonomiju nego što je dobit od stabilnog tržišta.
Miladin Kovačević, ekonomista i član ekipe koja u Ekonomskom institutut radi Makroekonomske analize i trendove, upozorava da je za Srbiju (sa svim njenim ekonomskim turbulnecijama i neizgrađenim sistemom) ta opasna mala inflacija već ona ispod četiri ili ped odsto.
Njegova koleginica ii MAT-a i ekspert za cene, Gordana Vukotić – Cotić, ponukana izveštajem MMF-a je uradila analizu koja ukazuje da je u Srbiji u padu već jedna trećina cena koje pokriva statistička potrošačka korpa.
"To još nije zabrainjavajuće ali je znak upozorenja da u sistemu nešto ne valja i da se privreda pod hitno mora pokrenuti", kaže Cotić.
Sa makroekonomskog stanovišta to znači i manje prihode države koja onda mora da još više smanji svoje izdatke ili da se još više zaduži i to po višim kamatama ne bi li popunila deficit budžeta.
