Predsednik Saveza ekonomista Srbije i nekadašnji ministar privrede Aleksandar Vlahović smatra da je dobro da se novi premijer obavezao da će rebalans budžeta biti donet do kraja maja, a da će se on odnositi isključivo na rashodnu stranu budžeta i da nema novih povećanja poreskih nameta.

Prema njegovim rečima, jasno se vidi da smanjenje penzija nije opcija dok se pre toga ne iscrpe sve mere, ali je uslov da se u kratkom roku konsoliduje budžet, piše "Blic".

Pozdravljam inicijativu da se što pre s MMF postigne sporazum jer će to doprineti dugoročnoj konsolidaciji državnih finansija, rekao je Vlahović.

On je pozitivno ocenio i to što će se brzo početi s privatizacijom Telekoma Srbija, banaka u kojima država ima većinsko vlasništvo, kao i Dunav osiguranja, u što je pokazana odlučnost da se reši problem preduzeća u restrukturiranju.

Konsolidacija Srbijagasa je nužnost, a Vlahovića, kako je rekao, ohrabruje i najava da će ponovo biti subvencionisanih kredita privredi.

Dobro je da je filozofija promenjena, kao i odnos prema privatnom sektoru. Bez stvaranja uslova za razvoj preduzetništva nema mogućnosti da se država u celini snažnije razvija, zaključio je Vlahović.

Predsednik UO Sosijete ženeral banke Goran Pitić, Vlahovićeg kolega iz prve posleratne demokratske vlade, ocenio je da bi se realizacijom najavljenih mera i ekonomskih reformi stvorili uslovi za izgradnju institucionalnog okruženja za snaženje privatnog sektora i fiskalnu konsolidaciju, koja je preko potrebna.

Dobro je da je naglašeno da će se obratiti pažnja na snaženje tržišnih principa, smatra Pitić, ali ukazuje da će najveći izazov biti kako će se premijer izboriti s raznim otporima i apetitima.

Lično najviše mi se dopao naglasak na znanje, ljudski kapital i kulturu. Ono što je možda još moglo da se učini jeste da se iznijansiraju priorieti, naveo je Pitić zaključivši da posle ekspozea predstoji teži deo posla - realizacija.

Ekonomistu Vladimira Gligorova ohrabruje najava reforme školstva.

Prema njegovim rečima najavljena je, kao što se i očekivalo, fiskalna konsolidacija, čiji će teret pre svega pasti na plate u javnom sektoru i na komercijalizaciju i restrukturiranje javnih preduzeća, ali nedostaju detalji kada je reč o gasu i nafti, "što je razočaravajuće".

Gliogorov smatra da konkretni predlog o uspostavljanju agencija za rđave dugove nije najbolje rešenje, "mada će se u razradi možda poboljšati", a nije ni dobra ideja da se iz budžeta subvencionišu krediti za likvidnost jer bi likvidnost trebalo da bude u domenu centralne banke.

Važna je reafirmacija privatizacije i povećanja konkurencije na tržištima, kao i nagoveštaj da će se odustati od nekih ukorenjenih subvencija (na primer kada je reč o železnici), ocenio je Gligorov.

Najave da će se reformisati školstvo i ulagati u nauku, što je daleko najvažnije s razvojne tačke gledišta, prema mišljenju Gligorova ohrabruju.

Nažalost, nije realno da će se relativno brzo poboljšati stanje na tržištu rada i tu gotovo u potpunosti nedostaju ideje i mere, ocenio je Gligorov.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je, sa političke tačke gledišta, dobra  strategija da se u prvi mah ne dira u najniže zarade i penzije, jer vlada time pokazuje da vodi računa o narodu, ocenio je danas

"Ovako, čak i ako se mora dirati u male plate i penzije, šalje se poruka da se to neće činiti zato što vlada nema osećaj za probleme naroda, već zato što tako zaista mora. Kad krenu da krešu i takve dohotke, biće jasno da budžet ne može ozdraviti na drugi način", kaže ovaj ekonomista.

Madžar je poručio da će, zbog ukupne situacije, građani koji već teško žive, morati da se pomire sa pogoršanjima.

Budžetu Srbije potrebne su velike uštede, pa će nova vlada uskoro, mada ne u prvom naletu, morati da zadire čak i u penzije i plate u javnom sektoru koje su blizu minimalca, ocenio je Madžar.

"Da bi se ostvarila poboljšanja treba nešto i žrtvovati. To znači da nema besplatnog ručka da bismo ozdravili urušene javne finansije. Moramo se nečega odreći na kratak rok da bi se na duže situacija normalizovala", ukazao je sagovornik Tanjuga.

Ekonomista Jurij Bajec kaže da će se ozbiljnost i spremnost Vlade da sprovede najavljene reforme videti već kroz rebalans budžeta za 2014. godinu.

On je agenciji Beta rekao da će ključni signal za to kojom dimanikom i koliko uspešno će primenjivati najavljene mere biti proces restrukturiranje preduzeća.

"To će biti glavni praktični test za vladu jer se radi o socijalno osetljivom pitanju", rekao je Bajec.

On je rekao i da će efekti najavljenog smanjenja plata u javnom sektoru za 10 odsto biti kratkotrajni, ukoliko ne budu deo čitavog paketa finansijske konsolidacije.

Bajec je ocenio i da detaljni ekspoze premijera Aleksandra Vučića sa preciznim rokovima i obavezama za ministarstva povećava odgovornost vlade i verovatnoću da će mera biti i realizovane.

Kako je dodao, pored smanjeja zarada u javnom sektoru, jasno je rečeno i da će se ići na privatizaciju i uvođenje finansijske discipline u javna preduzeća.

"Verujem da će najavljene mere biti i realizovane najviše zbog toga što nema alternative, odnosno jer bi došlo do rasta budžetskog deficita i krize javnog duga", rekao je Bajec, koji je i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da će smanjenje plata u javnom sektoru od 10 odsto biće korisno samo ako tu meru budu pratile reforme i ostale mere za rast privredne aktivnosti.

U suprotnom će smanjenje plata doprineti smanjenju agregatne tražnje odnosno deflatornoj tendenciji koja uvodi privredu u recesiju, rekao je Grubišić Tanjugu.

Govoreći o ekspozeu premijera Aleksandra Vučića, Grubišić je kazao da smanjenje plata u javnom sektoru treba da prati i smanjenje zaposlenih javnom sektoru, najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća, jačanje privatnog sektora i drugo, što bi sve trebalo da doprinese stabilnom  povećanju aktivnosti privrede.

Grubišić je kazao da je za početak 2015. najavljen preokret trenda, a već u 2016. stabilan privredni rast, koji treba da omogući jačanje plata u javnom sektoru, nakon ovog početnog smanjenja.

Prema njegovim rečima, uvek može da se desi nešto neplanirano i van kontrole i da se zato, prema programu vlade, očekuje da ta "strategija kupovine vremena" dovede do blagog povećanja javnog duga, ali onda i njegove stabilizacije do 2016. i smanjenja duga.

Jačanje privatnog sektora jedino može da doprinese stabilnosti privredne aktivnosti, naglasio je Grubišić dodajući da je dobro što je upravo to vlada stavila u "epicentar" svog ekonomskog programa, čiji su glavni pravci reforme.