On je naglasio da je javni dug prešao 60 odsto BDP-a, a socijalni pritisak i socijalna očekivanja su toliko porasli da ne sme biti odlaganja promena.

"Država se ubuduće neće ponašati kao pijani milioner, kao što je to često bio slučaj u prethodnom periodu. Prošle godine napravljen je politički iskorak ka evrointegracijama, a ove je vreme da se rešavaju ekonomski problemi. Nema ovde više prostora za muvanje, za nameštanje, za lakiranje", rekao je Vujović za novi broj NIN-a.

On je ukazao da će se neophodne promene lakše sprovesti jer su je koalicija koju je predvodio novi premijer Aleksandar Vučih dobila jasna mandat od birača da se uhvati ukoštac sa problemima i da ih rešava.

"Pre je uvek nešto nedostajalo. Ili su bile mešane, 'blage' koalicije sa mnogo kompromisa, bez jasne želje da se nešto uradi, ili problemi nisu bili dovoljno jaki da bi u glavama ljudi proizveli osećaj da mora nešto da se uradi", kazao je Vujović.

On je istakao da će se ubuduće na odgovorniji i transparentniji način upravljati javnim preduzećima, za šta će biti zaduženi i parlament i Vladu, profesionalni menadžment i nadzorni organi u tim preduzećima.

"Neće više moći da isplaćuju plate od pola miliona dinara a da se gomilaju gubici i pravi minus u budžetu Srbije. Menadžeri će se birati na konkursima i neće više moći da se gomilaju partijski, rođački, lokalni ili bilo koji drugi kadrovi koji neće raditi svoj posao. Menadžerima će biti garantovan samo deo zarade, a sve preko toga zavisiće od rezultata", rekao je Vujović.

Ministar privrede je ocenio da je na dugi rok neizdrživo da penzijski fond ima deficit od 6-7 odsto BDP-a, ali će da su ljudi sa malim penzijama poslednji koji bi trebalo da plate cenu stabilizacije strukturnih reformi, jer su uštede moguće na drugim mestima.

Komentarišući najave premijera o mogućoj privatizaciji Telekoma, delova EPS-a, Železnica i Srbijagasa, Vujović je istakao da, ako država nema ni kadrovske, ni sistemske ni druge pretpostavke da tim vlasništvom efikasno upravlja, onda su različite forme uvođenja privrednog sektora u ta preduzeća bolje rešenje nego monopolsko upravljanje od strane države.

"I gašenje nekih državnih banaka pokazalo je da država nije  sposobna da upravlja svojim vlasništvom, i da su tu partijski, lični ili neki drugi interesi bili važniji od opštih. Do toga je došlo sistematski, a ne zato što je jedan čovek izgubio kontrolu i nešto pogrešno uradio", kazao je Vujović.

On smatra i da su visoke kamatne stope jedno od ključnih ograničenja privrednog rasta.

"Sa ovakvim kamatama, čak i da je sve drugo savršeno, ne bi ništa moglo da se uradi. Po toj ceni novca isplate se samo špekulativna ulaganja, preprodaja, uvo...Postoji 1001 dokaz da su kamate previsoke i zato bi sa NBS trebalo da vidimo šta tu može da se uradi", rekao je Vujović za NIN.