On je naglasio da su većini zaposlenih u javnom sektoru plate veoma niske i nisu godinama povećavane.

"Platni razredi nisu sporni i nadamo se da će do kraja godine biti dogovoreni", rekao je Orbović.
On je naglasio da su predstavnici reprezentativnih sindikata juče razgovarali sa ministrom rada Aleksandrom Vulinom o rokovima kada bi pregovori o Zakonu o radu mogu da se završe.

"Pregovori su otišli dovoljno daleko i o pitanjima o kojima se sada razgovara može da se završi za nedelju do dve. Ali ako bi se otvorila nova pitanj, onda bi to produžilo rokove i sigurno ne bi moglo da se završi do početka leta", rekao je Orbović gostujući na RTS.

On je istakao da u pregovorima o novom Zakonu o radu sindikati stavljaju akcenat i neće se odreći kolektivnog pregovaranja, ali su svesni i da vlada neće moći sve njihove predloge da usvoji, već će se tražiti kompromis.

Kada je u pitanju pomerenje radnog vremena u javnom sektoru na 07.30 sati, Orbović je naveo da se mora poštovati osmočasovno radno vreme bez obzira u koliko sati započinjao radni dan.

On je naglasio da se od strane poslodavaca u Srbiji, često, doduše nezvanično, čuju predlozi da se radna nedelja poveća na 56 sati, ali je to neprihvaljivo.

"Sve više se čuju glasovi poslodavačkih organizacija koje govore da radnici ne rade dovoljno i da bi moralo da se poveća radno vreme. To nije tačno, većina radnika radi dobro svoj posao, a one koji ne rade treba sankcionisati. Radnici u Srbiji dobro rade, a to najbolje pokazuju dobro organizovane strane firme koje kod nas posluju", rekao je Orbović.

Lider UGS Nezavisnost Branislav Čanak izjavio je da ce sindikati novoj Vladi Srbije biti partner, ali i poručio da se sa sindikatima ne šale.

"To je poruka za 1. maj - nemojte se šaliti se nama. Prethodni su se šalili sa nama, nemojte i vi. U suprotnom svaki dan će biti 1. maj", kazao je Čanak u Kažiprstu B92 i pojasnio da to znači da će sindikati izaći na ulice.

Otpuštanja u javnom sektoru, prema Čankovim rečima, mora da bude, ali postepeno i imajući u vidu da su to ljudi koji imaju svoje porodice i kojima se mora obezbediti neko vreme minimalac da mogu da prežive.

Čanak je kazao i da domaća privreda ne postoji i da su njena slika 153 preduzeća u restrukturiranju.

"Na žalost ne možemo da izvučemo ni jedno od njih i da sa sigurnošću kažemo da će se izvući", istakao je Čanak.

"Igrane su političke igre sa njima, sada trebaju nove igre, ali to nije zakon, moramo da postavimo pitanje koje je njihovo mesto u novoj privredi, a sagledavamo privredu samo ako možemo da privučemo strani kapital", naveo je on.

Ističući da to smatra pogrešnim, jer se privreda ne može oslanjati samo na strani kapital, jer će onda od njega zavisiti, Čanak kao rešenje vidi da se deo preduzeca zamrzne, a da se "motorni" deo održi u životu i ojača kako bi povukao ostale delove, što zahteva angažovanje struke.

Govoreći o Predlogu zakona o radu, Čanak je rekao da bi on mogao da bude usaglašen medu socijalnim partnerima do juna, kako bi tada ušao u skupštinsku proceduru, ali samo ukoliko se ništa u tekstu zakona ne bude dodavalo ili menjalo.

Lider UGS Nezavisnost je kazao da su se sindikati juče prvi put sastali sa novim resornim ministrom Aleksandrom Vulinom i ocenio sastanak obećavajućim.

Kako je naveo, Vulin će proveriti da li su i dalje na pregovaračkom stolu već definisanih pet instituta u Zakonu o radu, uz još neke intervencije za koje Čanak smatra da su sada moguće.

UGS Nezavisnost, po recima Čanka, insistira da se ograniči broj onih koji rade na određeno vreme, da to bude odredeni procenat od ukupnog broja zaposlenih kako nam se ne bi dogodilo da imamo privredu na određeno vreme, kao što se dogodilo Hrvatskoj, koja prema istraživanju s kraja prošle godine ima 93 odsto zaposlenih na određeno vreme.

Drugi institut, na kome sindikat insistira, je prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora, koje su, kako kaže Canak, poslodavci kreirali 2005, da bude pokriće za njihovu reprezentativnost, jer nemaju dovoljnu pokrivenost teritorije Srbije.

Kada bi pregovarač bio promenjen, da to bude Privredna komora Srbije, koja ima pokrivenost od 80 odsto, onda to ne bi ni trebalo, objasnio je on.

Čanak je upozorio da bi u drugom slučaju, da se Predlogu zakona o radu dodaju neke nove stavke, onda bi to moralo da ide ponovo u proceduru i u tom slucaju zakon bi možda bio tek krajem godine.