Prema podacima objavljenim na sajtu NBS, Čačanska banka koja je u februaru imala najnižu kamatu na dozvoljeno prekoračenje od 24 odsto godišnje, sada je tu kamatu povećala na 25,47 procenata godišnje.

VTB banka je takođe povećala kamatu na dozvoljeni minus sa februarskih 24 odsto na 29,14 odsto u martu, Unikredit banka sa 24,9 na 30,42 odsto, a Banka Inteza sa 29,85 na 36,03 odsto godišnje.

Najniže kamate na dozvoljeni minus, prema podacima NBS, sada imaju JUBMES banka 19,84 odsto, Dunav banka a.d. 20,2 odsto, AIK banka a.d. 23,98 i KBC banka 23,33 odsto, a najveću kamatu zaračunava Eurobanka a.d. Beograd od 38,45 odsto.

Kada je reč o nedozvoljenom minusu, KBM banka Kragujevac je za tu vrstu prekoračenja podigla kamatu sa 39,5 odsto iz februara na 58,21 odsto, a VTB banka sa 30 odsto na 45 procenata.

Čačanska banka je kamatu na nedozvoljeni minus nastavila da snižava sa 34 procenta u februaru na 33,41 odsto u martu, kao i Komercijalna banka sa 42,2 odsto na 42,18 procenata.

Banka Inteza je, međutim, kamatu na nedozvoljeni minus koja je u februaru iznosila 29,85 odsto, povećala u martu na 34,62 odsto.

Trenutno najniže kamate na nedozvoljeni minus na računima klijenata ima Erste banka 17,85 odsto, Unikredit banka 18,54 odsto i Rajafjzen banka 24,77 odsto, a najvišu kamatu zaračunava Sosijete Ženeral banka 78,27 odsto.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je u januaru ove godine preporučila bankama da smanje kamate na "minus" po tekućim računima građana, jer je taj vid zaduživanja u Srbiji i dalje najskuplji u Evropi s obzirom da se kamata kreće i do 45 odsto godišnje, a na nedozvoljeni "minus" i duplo više.

Pošto su neke od banaka ocenile da treba doneti zakon ili drugi propis kojim bi se sniženje kamata regulisalo, Tabaković je na adrese svih predsednika izvršnih odbora banaka u Srbiji poslala dopise u kome ih je obavestila da ne postoji ograničenje u Zakonu o NBS i Zakonu o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga, tako da mogu to jednostrano da učine.