Niskoj stopi inflacije od 2,1 odsto u aprilu, između ostalih faktora, doprinela je slabašna tražnja za osnovnim životnim namirnicama, koje u potrošačkoj korpi zajedno imaju udeo od 42,7 odsto.
Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, potrošačke cene u aprilu su u odnosu na decembar 2013. godine povećane za 1,8 odsto.
Oporavku sentimenta inflacije u Srbiji, koja je u aprilu porasla 0,6 odsto na mesečnom nivou nakon deflacije u martu od 0,3 procenta, doprineo je rast cena povrća i voća koji je sezonskog karaktera, naveli su stručnjaci Rajfajzen banke u analizi dostavljenoj Tanjugu.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga u aprilu je, u odnosu na mart, rast cena zabeležen je u grupama Hrana i bezalkoholna pića za 1,3 odsto, Komunikacije (1,2 odsto), Zdravstvo (0,8) i u grupama Rekreacija i kultura i Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,2 odsto). Pad cena zabeležen je u grupama Transport i Odeća i obuća za po 0,2 odsto, i u grupama Alkoholna pića i duvan i Obrazovanje za po 0,1 procenat. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navedeno je u saopštenju.
Međutim, glavni generator aprilske inflacije bile su cene bezalkoholnih pića, kod kojih je zabeležen skok od 1,3 odsto mesečno.
"Činjenica je da je međugodišnja inflacija od 2,1 odsto u aprilu na najnižem nivou otkako je uveden režim ciljane inflacije, ostajući izvan targetiranog raspona od četiri plus-minus 1,5 odsto, ali je tako niskom nivou, između ostalih faktora, doprinela slabašna tražnja za osnovnim namirnicama (hrana i piće) koje su ključni proizvodi u potrošackoj korpi u kojoj zajedno imaju udeo od 42,7 procenata", predočavaju u Rajfajzen banci.
S druge strane, većina drugih proizvoda zabeležila je umeren rast cena.
Ova činjenica, kako dodaju, ukazuje na obim i dubinu krhkih ekonomskih rezultata, koje će vlada nastojati da nadomesti putem programa državno subvencionisanih zajmova i novim projektom subvencionisane stambene gradnje.
Na kraju, Narodna banka Srbije (NBS), konstatuje se u analizi, ponovo je krenula sa kresanjem referentne kamatne stope, prvi put od decembra 2013. godine, smanjivši je za 50 baznih poena na 9,0 odsto.
Ovu odluku je, po mišljenju analitičara Rajfajzena, podržao ambijent prigušene inflacije, ali je ipak formiranje nove vlade i usvajanje strukturno-fiskalnih mera bilo glavni okidač koji je otvorio prostor centralnoj banci za takav potez u ovom momentu.
"Očekujemo da će NBS nastaviti sa sniženjem repo stope, mada ne tako snažno kao što je to bio slučaj na majskoj sednici, kako bi podržala novo kreditiranje realnog sektora pod sponzorstvom države", naveli su oni.
Prema njihovom mišljenju, NBS će, ipak, nastaviti da nadzire sprovođenje paketa fiskalne konsolidacije, kao i razvoj ukrajinsko-ruskog spora i njihov uticaj na kurs dinara prema evru.
"Smatramo da će NBS i ubuduće vrlo odlučno reagovati na bilo kakvu volatilnost na deviznom tržištu, u nastojanju da u predstojećem periodu održi kurs dinara prema evru na sadašnjem nivou", zaključuje se u analizi Rajfajzen banke.
