Uprkos jučerašnjoj najavi o milijardi evra pomoći iz evropskog fonda solidarnosti, Srbija teško može da računa na više od desetak miliona evra iz ovog fonda, saznaje Tanjug iz izvora u Evropskoj komisiji.
Pometnju je izazvala evropska komesarka za humanitarnu pomoć Kristalina Georgijeva, koja je na podnevnom brifingu rekla novinarima da "Srbija može da se prijavi za pomoć iz fonda solidarnosti do iznosa od jedne milijarde evra" za rekonstrukciju i izgradnju nakon poplava.
"Komesarka se pogrešno izrazila, jer je pomenula ukupnu sumu koja se nalazi u fondu, a Srbija od toga može da dobije samo mali deo", rekao je Tanjugu funkcioner Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman.
Georgijeva je sem toga omaškom navela cifru iz prošlogodišnjeg budžeta za fond solidarnosti, koji je za ovu godinu prepolovljen, a 500 miliona evra namenjeni su svim zemljama članicama EU i kandidatima koje su zadesile elementarne nepogode.
Srbija može da konkuriše ukoliko dokaže da ukupna šteta prouzrokovana poplavama prelazi 0,64 odsto bruto društvenog dohotka, što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra.
"Ako u roku od deset nedelja od prvog dana poplava dobijemo od Srbije uverljive i proverljive podatke da je šteta veća od 175 milona, uzećemo zahtev u razmatranje", naveo je Tanjugov izvor.
On je objasnio da ni u tom slučaju EU ne može da nadoknadi svu štetu, već samo jedan deo.
"Kad dobijemo detaljnu procenu videćemo koliko možemo da pomognemo", naveo je ovaj funkcioner.
Indikativan je primer Bugarske,koja je pre deset godina pretrpela štetu od poplava od preko 150 miliona evra, čime je ispunila uslov da dobije pomoć iz fonda.
Na kraju, Evropska komisija je isplatila Bugarskoj oko 12 milona evra, to jest manje od deset odstoukupne štete.
Za utehu, fond solidarnosti nije jedini evropski fond iz koje Srbija može da vuče sredstva za obnovu.
Kako je juče tokom posete Briselu objasnio Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, tu su i pristupni (IPA) fondovi, kao i evropski poljoprivredni fondovi, iz koje Srbija može da dobije vanredna sredstva u humanitarne svrhe.
Niko od Tanjugovih sagovornika u Briselu, međutim, nije mogao da makar okvirno proceni ukupnu sumu koja bi mogla da stigne iz Brisela, uz obrazloženje da je zasad rano o tome govoriti.
Svi su, međutim, podsetili da je procedura za dobijanje bilo kakvog novca iz EU komplikovana i puna birokratskih prepreka.
"Pred vlastima u Beogradu sada stoji ozbiljan zadatak da na vreme završe svu papirologiju i dostave je u Brisel", upozoravaju iz Komisije.
Georgijeva je danas u poseti Srbiji, dok će u Brisel sutra doputovati ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.
"Komesarka se pogrešno izrazila, jer je pomenula ukupnu sumu koja se nalazi u fondu, a Srbija od toga može da dobije samo mali deo", rekao je Tanjugu funkcioner Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman.
Georgijeva je sem toga omaškom navela cifru iz prošlogodišnjeg budžeta za fond solidarnosti, koji je za ovu godinu prepolovljen, a 500 miliona evra namenjeni su svim zemljama članicama EU i kandidatima koje su zadesile elementarne nepogode.
Srbija može da konkuriše ukoliko dokaže da ukupna šteta prouzrokovana poplavama prelazi 0,64 odsto bruto društvenog dohotka, što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra.
"Ako u roku od deset nedelja od prvog dana poplava dobijemo od Srbije uverljive i proverljive podatke da je šteta veća od 175 milona, uzećemo zahtev u razmatranje", naveo je Tanjugov izvor.
On je objasnio da ni u tom slučaju EU ne može da nadoknadi svu štetu, već samo jedan deo.
"Kad dobijemo detaljnu procenu videćemo koliko možemo da pomognemo", naveo je ovaj funkcioner.
Indikativan je primer Bugarske,koja je pre deset godina pretrpela štetu od poplava od preko 150 miliona evra, čime je ispunila uslov da dobije pomoć iz fonda.
Na kraju, Evropska komisija je isplatila Bugarskoj oko 12 milona evra, to jest manje od deset odstoukupne štete.
Za utehu, fond solidarnosti nije jedini evropski fond iz koje Srbija može da vuče sredstva za obnovu.
Kako je juče tokom posete Briselu objasnio Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, tu su i pristupni (IPA) fondovi, kao i evropski poljoprivredni fondovi, iz koje Srbija može da dobije vanredna sredstva u humanitarne svrhe.
Niko od Tanjugovih sagovornika u Briselu, međutim, nije mogao da makar okvirno proceni ukupnu sumu koja bi mogla da stigne iz Brisela, uz obrazloženje da je zasad rano o tome govoriti.
Svi su, međutim, podsetili da je procedura za dobijanje bilo kakvog novca iz EU komplikovana i puna birokratskih prepreka.
"Pred vlastima u Beogradu sada stoji ozbiljan zadatak da na vreme završe svu papirologiju i dostave je u Brisel", upozoravaju iz Komisije.
Georgijeva je danas u poseti Srbiji, dok će u Brisel sutra doputovati ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.
