Srbija bi u narednih mesec dana od Svetske banke, EU, donacija i novca iz budžeta za saniranje štete od poplava mogla da računa na najmanje 240 miliona evra, a do septembra ta cifra bi mogla da naraste na bar pola milijarde.
Savetnica za medije Svetske banke u Srbiji Vesna Kostić rekla je Tanjugu da od te banke odmah može da se računa na donaciju od oko 150.000 dolara, kao i na 100 miliona dolara koji se već nalaze u projektu za obnavljanje i rehabilitaciju puteva.
"Projekat u poslednjih godinu dana nije ratifikovan u skupštini, što je neophodno da bi sredstva bila dodeljena. Takođe, sada putevi koji su navedeni u dokumentu nisu prioriteti i tp mora da se izmeni. Vlada najpre mora da nam dostavi novu listu prioriteta, da se mi s tim složimo, a već mogu da počnu da rade na tome", rekla je Kostić Tanjugu.
Prema njenim rečima, unutrašnja procedura svetske banke podrazumeva restrukturiranje tog projekta od dva do tri meseca, ali je zbog situacije banka već pokrenula hitnu proceduru.
"To podrazumeva da vlada odmah može da koristi 40 miliona dolara, a mi ćemo retroaktivno da nadoknadimo te troškove, dok se ne završi naša unutrašnja procedura", navodi Kostić.
Ona je podvukla da je Svetska banka pokrenula proceduru i za hitan kredit za Srbiju od oko 200 miliona dolara, od čega sada može da se koristi 10 miliona, a kada Vlada uputi zahtev biće dostupan i ostatak.
Upitana kolike su prosečne kamate SB na takve pozajmice Kostić je rekla da to zavisi od projekta, ali je ukazala da su to najniže kamate i da ne prelaze dva odsto godišnje.
U julu će, prema najavama, moći da se povuče i oko 100 miliona evra iz evropskog Fonda solidarnosti, dok u septembru može da se računa na oko 200 miliona evra kredita Svetske banke (146,5 mln. evra) i oko 25 miliona iz prethodnog ciklusa pretpristupnih IPA fondova koje nismo utrošili.
Pomoć je najavila i Evropska banka za obnovu i razvoj, ali nije precizirala koliki će biti iznosi i kamate.
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je Tanjugu da je izvesno da će EU i evropske države biti najveći donator u obnovi, ali nije mogla da precizira iznose.
"Sada je prioritetno da utvrdimo i procenimo nastalu štetu, ustanovimo jedinstven plan i prioritete u obnovi i onda da napravimo raspodelu šta će biti finansirano nacionalnim sredstvima, a šta sredstvima donatora", rekla je Joksimović Tanjugu i dodala da svaki od instrumenata koje će nam EU staviti na raspolaganje ima jasna pravila korišćenja.
Ona je podvukla da Srbiji nije na raspolaganju pola milijarde evra iz Fonada za solidarnost već toliko iznosi njihov ukupni godišnji budžet.
"Korisnici ovog fonda mogu biti države članice EU i kandidati u kojima šteta nastala elementarnom nepogodom prevazilazi 0,6 odsto BDP. Nivo sredstava koji će biti na raspolaganju Srbiji zavisiće od procenjene štete i valjano sačinjene aplikacije, koju moramo da dostavimo u roku od deset nedelja (po novoj Uredbi 12) od nastale štete", podsetila je Joksimović.
Upitana da li će Srbija samostalno aplicirati za tu pomoć ili sa Hrvatskom, Joksimović kaže da ćemo za sredstva iz Fonda solidarnosti aplicirati samostalno.
"Razmotrićemo sa kolegama iz Hrvatske da jedan deo sredstava iz programa prekogranične saradnje iskoristimo na projekte obnove", kaže ona.
Šef EU delegacije u Beogradu Majkl Devenport je u medijima izjavio da od EU u startu možemo da ocekujemo 30 miliona evra za hitne potrebe.
Kako piše Blic, deo novčane pomoci iz EU, od ukupno očekivanih 130 miliona evra, Srbija može dobiti najranije u julu. Prvo bi, kako navode, stiglo stotinak miliona od Fonda solidarnosti, a potom i pomoć iz IPA fondova.
Pozivajući se na izvor iz vlade, taj list piše da Srbija u ovoj godini može da računa i na novac iz IPA fondova koji nije iskorišćen u prethodne tri godine, što je oko 25 miliona evra, ali dodaje da na to možemo da računamo od septembra.
Ministarstvo finansija je kroz donacije, prema poslednjim podacima prikupilo oko 9,3 miliona evra, a ministar Lazar Krstić je nedavno izjavio medijima da će se deo novca obezbediti i iz budžeta.
Trenutno, kako je naveo, za sanacije od poplava ima 17 miliona evra, ali je najavio i da će se rebalansom budžeta u julu odvojiti za te svrhe još novca. Na račun Vlade uplaćeno 967,6 miliona dinara i 872.785 evra.
Prema pisanju nedeljnika NIN, analitičari su u ovom trenutku, po najgorem mogućem scenariju, procenili štetu na oko dve milijarde evra.
