Srpski budžet je nategnut, penzije i plate se verovatno neće dirati ove godine, od sive ekonomije se ne mogu brzo "uterati" pare, tako da se ne vidi gde bi Vlada mogla da nađe potrebnu uštedu u kasi, kažu stručnjaci MAT-a.
Rebalans je zbog poplava odložen za avgust, a to znači i da će se kasnije donete mere, ma kakve bile, kasnije i sprovoditi. Do sada je naglašavano (bez dodatnih troškova koji će proisteći iz potrebe saniranja šteta od poplava), da je potrebno da se u budžetu nađe prostor da se uštedi 170 milijardi dinara (1,5 milijardi evra), i to najviše na rashodnoj (potrošnoj) strani.
To je ogromno kresanje budžeta zakonom originalno planirano da "rupa" između prihoda i rashoda državne kase bude 183 milijarde dinara, smatraju stručnjaci MAT-a.
"Podaci za prvih pet meseci pokazuju daj e već potrošeno dve trećine deficita, 115 milijardi od predviđenih 183, pa je jsno zašto je rebalans urgentan", rekao je urednik MAT-a Vladimir Vučković.
S obzirom na to, ističu iz MAT-a, "da su sve prilike" da je odloženo smanenje penzija i plata, ne vidi se gde će Vlada naći mesto za toliku uštedu.
Iako se u javnosti pominju moguće uštede na "uterivanju" sive ekonomije u legalne tokove, navodno samo od ilegalnog prometa duvana 500 do 700 miliona evra ukupno, a 150 do 200 miliona evra "odmah".
Te brojke su svakako preterane jer, upozoravaju iz MAT-a, Fiskalnom strategijom je previđeno da se u 2014. od "regulisanja" sive ekonomije za budžet dobije "samo" 10 milijardi dinara (današnjih 86 miliona evra), od čega od duvana manje od 6 milijardi.
Pritom, situaciju je još gora od prvobitnih strateških procena: Naplata budžeta u prvih pola godine pokazuje da je ona realno (sa uračunatom infalcijom) manja 2,5 odsto a rashodi su ne manji nego veći, i to za 4,7 odsto realno (30 milijardi dinara).
Dakle, zaključuju straučnjaci MAT-a, ušteda od 170 milijardi je (možda) moguća, ali u periodu od naredne tri godine a ne četiri, pet meseci koliko će od rebalansa ostati do kraja 2014.
POREZOM NA PLATE 241 MILION DINARA
Ono što bi Vlada morala da primeni je nekakva vrsta kriznog poreza, opšte smanjenje plata u javnom sektoru i, verovatno, jednokratno smanjenje penzija, smatraju u MAT-u.
Ni ta mera ne daje konačno rešenje (ako bude samo ona primenjena), ali njen rezultat svakakao nije zanemariv.
Statistika pokazuje da od 540 hiljada ljudi zaposlenih u javnom sektoru (bez vojske i policije) njih 380 hiljada ima platu između 45 i 115 hiljada dinara. Ako se te plate oporezuju sa 5 odsto prihod (odnosno ušteda za budžet) je 18 milijardi dinara (155 miliona evra). Ako se uz to još plate između 110 i 150 hiljada dinara oporezuju sa 10 odsto, a one preko toga sa 15 odsto, sveukupan godišnji prihod bi bio 28 milijardi dinara (više od 241 milion evra).
Međutim, i tu kratak period delovanja u 2014. (samo poslednje tromesečje) smanjuje dobitak a veliku prepreku predstavlja ne samo politička i socijalna težina "rezanja" plata i penzija, već i neminovno smanjenje tražnje usled pada kupovne moći oporezovanih.
(G.M.Š.)
