Bankama smanjena obavezna rezerva u devizama a povećana u dinarima, radi lakšeg kreditiranja ali i slabljenja pritiska na kurs dinara. Smanjena je i referentna kamatna stopa, svojevrsna "cena dinara" radi podizanja inflacije.
Narodna banke Srbije (NBS) smanjila je danas, zbog premale inflacije, i referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena na 8,0 odsto, saopšteno je iz centralne banke.
Izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u dinarima povećano je za po dva procentna poena, sa 32 na 34 odsto i i sa 24 na 26 odsto.
"Očekuje se da će se smanjenjem devizne obavezne rezerve osloboditi deo kreditnog potencijala banaka, što će doprineti blagom smanjenju troškova kredita i stimulativno delovati na kreditnu aktivnost banaka", ocenila je NBS.
Pored uticaja na obim kredita, ovaj potez srpske centralne banke mogao bi da ima uticaj i na kurs dinara jer se sa povećenjem količine evra u opticaju slabi pritisak na njegov veću cenu u razmeni za dinare.
Evro je danas preskočio novu "psihološku granicu", i srednji kurs je iznad 120 dinara za jedan evro.
Takođe, smanjenje obavezne devizne rezerve banaka smanjiće i ukupne devizne rezerve zemlje.
Izmena odluke o obaveznoj rezervi koje banaka drže kod Narodne banke Srbije, stupiće na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku Srbije, s tim da će banke prvi obračun obavezne rezerve po novim propisima dostaviti 17. novembra, prema stanju dinarske, odnosno devizne osnovice u oktobru 2014. godine.
SMANJENA I CENA DINARA
Izvršni odbor NBS je, pri donošenju odluke o smanjenju referentne kamatne stope, imao u vidu da se međugodišnja inflacija od marta ove godine kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, što će se nastaviti i u narednom periodu, budući da će većina faktora i dalje delovati dezinflatorno, navodi se u saopštenju.
Referentna kamatna stopa je kamata koju NBS plaća bankama za kupovinu dvonedeljnih hartija od vrednosti - tzv. repo operacije.
Ovakvom kretanju inflacije, kako se objašnjava, doprineli su faktori sa privremenim uticajem, pre svega neočekivano nizak rast regulisanih cena i primarnih proizvoda kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu.
Faktori sa trajnim uticajem, poput agregatne tražnje će, prema oceni Izvršnog odbora NBS, u narednom periodu imati dodatno pojačano dezinflatorno dejstvo po osnovu smanjenja plata u javnom sektoru i penzija.
