Javna je tajna da poslodavci u Srbiji, da bi izbegli plaćanje poreza, neretko deo zarade isplaćuju na ruke, a preko računa samo minimalnu zaradu.
Radnici po zakonu ne mogu da podnesu kolektivnu prijavu protiv poslodavca koji isplaćuje platu na ruke, a pojedinačna prijava sudu, koja mora biti potpisana, automatski znači otkaz.
Nadležni kažu da mogu da reaguju samo po retkim prijavama zaposlenih, a sindikati tvrde da problem može biti rešen dogovaranjem osnovnih zarada za svaki posao.
Radnik koji je, zbog straha od otkaza, insistirao da ostane anoniman, podneo je prijavu Inspekciji rada protiv poslodavca koji ga je plaćao na ruke i koji ga nije prijavio, kao ni većinu zaposlenih u toj firmi.
"Pritiska je bilo po pitanju posla, po pitanju zarade, nikad redovno, kad ima, koliko daje. Uslovi rada - katastrofa, ni odelo niti ništa. Naša srpska priča - ako se pojaviš javno onda ćeš da izgubiš i to što imaš. Eto, to je najgora situacija", priča jedan radnik.
Poreska uprava kontroliše isplatu zarada i obračun doprinosa - ima li radnik ugovor o radu i prijavu na obavezne doprinose. Ako ima nepravilnosti, podnose prekršajnu prijavu i zatvaraju radnju.
Na godišnjem nivou urade oko 10.000 kontrola, ali nemaju povratnu informaciju da li su ti poslodavci i kažnjeni.
"Organizaciona jedinica koja to radi je filijala, nemamo te podatke na jednom mestu, odnosno nemamo potrebe da ih saberemo na jednom mestu", ističe Dušan Graovac iz Poreske uprave.
Isplate zarade na ruke nema u javnom sektoru niti u velikim sistemima, ali je veoma česta u malim i srednjim preduzećima, gde nema sindikata. Problem je u tome što je minimalna zarada osnov za isplatu, smatraju sindikalci koji predlažu rešenje.
"Da se zaustavi način da minimalna zarada bude osnov za isplatu, već bi moralo da dođe do pregovora koliko koji koeficijent, odnosno, koje radno mesto koliku platu vuče i na taj način bi se izgubio ovaj način obračuna", objašnjava Ljubisav Orbović, predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije.
Minimalna zarada onemogućava dobijanje dozvoljenog minusa, kreditnih kartica i čekova i smanjuje kupovnu moć radnika.
"Samim tim što imaju minimalne plate, na neki način ne mogu da računaju na sve proizvode koje neka banka nudi i samim tim sebi reše neke svoje životne bitne probleme i pitanja. Konkretno, jedan klijent, koji ima minimalnu zaradu, ne može da računa na to da će dobiti stambeni kredit", navodi Dušan Mihajlović iz "Zber banke".
Dok nadležni ne pronađu način za sprečavanje navedenih malverzacija, gube radnici, država, penzioni i zdravstveni fondovi a dobijaju samo poslodavci, koji su i nelojalna konkurencija svojim kolegama, navodi RTS.
