Aktuelni guverner Jorgovanka Tabaković tvrdi da dinar slabi koliko je najmanje moguće a njen prethodnik Dejan Šoškić da NBS nije mogla ništa da uradi povodom nepropisnih kredita tajkunima.
Ona je ocenila da je dogovor Srbije sa MMF-om od izuzetnog značaja za Srbiju, istakavši da postizanje dogovora očekuje odmah posle Nove godine, a usvajanje budžeta za 2015. je prvi deo tog posla. Odnos Vlade Srbije i MMF-a je partnerski, a ne radi se o davanju bilo kakvih naloga te međunarodne finansijske institucije Srbiji, kazala je Tabaković.
"Kada gledamo neke druge, jake zemlje, kao što su Turska i Rusija u kojima nacionalne valute slabe, vidimo da je dinar najmanje slabio u odnosu na evro", ponovila je Tabaković za TV Pink.
Ona je napomenula da odnos kursa dinara i evra zavisi od zdravlja ekonomije i da na to NBS ne može da utiče direktno, kao ni na to što iz Srbije nama puno izvoza, osim Fijata i prerađivačke industrije.
"NBS koristi set mera da slabljenje dinara bude najniže moguće, i to radi referentnom kamatnom stopom (repo operacije hartijama od vrednosti)i učešćem na međubankarskom deviznom tržištu (prodajom evra i dinara) da ne bi bilo prevelikih oscilacija kursa dinara", kazala je Tabaković.
NBS NEMOĆNA U VEZI S BOGIĆEVIĆEM
U vezi rada centralne banke oglasio se i bivši guverner Dejan Šoškić. On je izjavio da centralna banka sa njim na čelu nije mogla da spreči, naprimer, biznismena Miroslava Bogićevića da se zadužuje, jer nije posao NBS da utiče na kreditnu politiku banaka.
"Narodnoj banci kao supervizoru finansijskog sistema vezane su ruke, jer joj zakon ne dozvoljava da pravovremeno reaguje. Važno je da joj se omogući blagovremeno reagovanje, a ne tek kada adekvatnost kapitala padne ispod 12 odsto", rekao je Šoškić za dnevni list "Politika" od nedelje.
On je istakao da u svetu i Srbiji postoje centralne evidencije dužnika, ali da supervizor nema mandat da se meša u kreditnu politiku banaka.
Na pitanje kako se moglo dogoditi da Bogićević od Univerzal banke, u kojoj ima udeo u vlasništvu manji od pet odsto, omogući sebi više kredita nego što je propisno, bivši guverner je kazao da je to "zabranjeno" i da treba proveriti verodostojnost tekućeg izveštavanja te banke Narodnoj banci Srbije.
Govoreći o Agrobanci, Šoškić je podsetio da je ona bila 80 odsto u privatnom vlasništvu, ali da vlasnici nisu uspeli da uspostave kontrolu i smene loše direktore jer je "sistem bio takav da favorizuje pojedinačnog najvećeg akcionara, a to je država". "Potpuni je nonsens što akcionari Agrobanke hoće da tuže državu. Pa država treba da tuži njih što su, ne kontrolišući sopstvenu banku, izazvali štetu i trošak za državu", ocenio je on.
Upitan zašto je NBS davala saglasnost za izbor ljudi iz sfere politike u rukovodstvo banaka, upravne i nadzorne odbore, bivši guverner je kazao da Narodna banka ima ovlašćenja samo da proveri ispunjenost zakonskih uslova koji su "postavljeni dosta široko".
Prema njegovim rečima, kroz te uslove se mogu "provući mnogi koji ne zaslužuju da budu u upravi banaka".
"Po zakonu, od pet članova upravnog odbora samo tri moraju imati iskustvo u oblasti finansija. I dalje je, nažalost, tako", rekao je Šoškić i dodao da je pokušao da uvede testiranje bankarskog znanja za kandidate, ali mu je rečeno da NBS nema te nadležnosti i da rizikuje upravni spor.
On je kazao da je kao čelnik NBS do 2012. godine započeo rešavanje problema u sistemu kontrole nad poslovnim bankama, kao i da je Narodna banka Srbije pod njegovim rukovodstvom više puta uskratila dozvole domaćim biznismenima za povećanje udela u privatnim bankama.
