U Srbiji, južno od Beograda, psihičkom zlostavljanju na poslu, tzv. mobingu, izloženo je 43 odsto zaposlenih a država nema Zakon koji bi to sankcionisao, izjavila je Tanjugu u Jagodini predsednik Suda časti Udruženja menandžera Srbije dr Vesna Blatazarević.
Ona je u Narodnoj biblioteci u tom gradu predstavila svoju knjigu "Mobing - komunikacija na četiri noge", koja je deo njene doktorske disertacija i istraživanja na ovu temu.
Baltažarević je navela da su mobingu podjednako izloženi i žene i muškarci i u društvenom i u privatnom sektoru, a vidovi zlostavljanja različiti su i brojni - od okretanja glave, izolacije, ismejavanja, neproverenih glasina, optuživanja bez krivice, isključivanja iz društvene aktivnosti... pa sve do fizičke agresije.
Više su mobingom pogodjeni radnici u manjim sredinama gde su manje mogućnosti za promenom radnog mesta "pa su prinudjeni da budu tamo gde su zasnovali radni odnos po ma koju cenu, da trpe zlostavljanja jer nemaju alternativu", ocenila je ona.
Baltazarević je primetila da "kod nas možete tužiti nekoga ko vam razbije nos, ali kada vam uništi dušu i kada vas zbog toga odvede u bolest...vrlo teško možete da se zaštitite".
Naglašavajući da je to tako jer nemamo odgovarajuće propise, autorka je podsetila da je u zakonodavstvu EU povreda na radu definisana kao fizička i psihička povreda i da je još 2001. godine naloženo svim zemljama članicama da odredbe o zaštiti radnika na radu i od psihičkog povredjivanja unesu u svoje zakone.
(Tanjug)
Ona je u Narodnoj biblioteci u tom gradu predstavila svoju knjigu "Mobing - komunikacija na četiri noge", koja je deo njene doktorske disertacija i istraživanja na ovu temu.
Baltažarević je navela da su mobingu podjednako izloženi i žene i muškarci i u društvenom i u privatnom sektoru, a vidovi zlostavljanja različiti su i brojni - od okretanja glave, izolacije, ismejavanja, neproverenih glasina, optuživanja bez krivice, isključivanja iz društvene aktivnosti... pa sve do fizičke agresije.
Više su mobingom pogodjeni radnici u manjim sredinama gde su manje mogućnosti za promenom radnog mesta "pa su prinudjeni da budu tamo gde su zasnovali radni odnos po ma koju cenu, da trpe zlostavljanja jer nemaju alternativu", ocenila je ona.
Baltazarević je primetila da "kod nas možete tužiti nekoga ko vam razbije nos, ali kada vam uništi dušu i kada vas zbog toga odvede u bolest...vrlo teško možete da se zaštitite".
Naglašavajući da je to tako jer nemamo odgovarajuće propise, autorka je podsetila da je u zakonodavstvu EU povreda na radu definisana kao fizička i psihička povreda i da je još 2001. godine naloženo svim zemljama članicama da odredbe o zaštiti radnika na radu i od psihičkog povredjivanja unesu u svoje zakone.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
