Prosečna neto zarada u septembru ove godine je za 16,2 odsto realno veća u odnosu na isti period 2006. godine, pokazuju podaci Instituta za tržišna istraživanja. Prosečna neto zarada u septembru iznosila je 28.161 dinar i za 0,1 odsto je bila nominalno viša od zarade ostvarene u avgustu, pokazuju podaci tog instituta.
Najveće posečne neto zarade zabeležene su u sektorima kao što su proizvodnja duvanskih proizvoda (65.635 dinara), finansijsko posredovanje (59.097 dinara), delatnost organizacija na bazi učlanjenja (55.310), vazdušni saobraćaj (54.831 dinara), poslovi osiguranja (54.696 dinara).
Najniže zarade, već po tradiciji, evedentirane su kod proizvodjača odevnih predmeta i krzna (8.980 dinara), proizvoda od drveta i plute, nameštaja (10.772), tekstilnih prediva i tkanina (11.043), kože i predmeta od kože, obuće (12.189), radio, TV i komunikacione opreme (14.979).
Reč je o delatnostima koje su pretrpele velike štete tokom decenije sankcija i izolacije, a posle toga prebrze liberalizacije tržišta, a jedini izlaz, stručnjaci Instituta vide u iznalaženju jakog strateškog partnera koji bi modernizovao poslovanje.
U septembru su najniže zarade evidentirane u opštinama - Bela Palanka (10.748 dinara), Svrljigu (12.941 dinar), Bojniku (13.100), Ivanjici (13.834), Kuršumliji (13.963) a najveće u Surčinu (43.033), Novom Beogradu (40.952), Lazarevcu (38.054), Vračaru (37.811) i Beočinu (37.672).
Stručnjaci Instituta smatraju da ovakva distribucija zarada po opštinama ukazuje na veliki jaz u privrednom razvoju Srbije, kao i da je neophodno obezbediti stimulativnije mere za privlačenje stranih investicija kako se ne bi dogodilo da se najveći deo ekonomske moći centralizuje u Beogradu i Vojvodini.
(Beta)
Najveće posečne neto zarade zabeležene su u sektorima kao što su proizvodnja duvanskih proizvoda (65.635 dinara), finansijsko posredovanje (59.097 dinara), delatnost organizacija na bazi učlanjenja (55.310), vazdušni saobraćaj (54.831 dinara), poslovi osiguranja (54.696 dinara).
Najniže zarade, već po tradiciji, evedentirane su kod proizvodjača odevnih predmeta i krzna (8.980 dinara), proizvoda od drveta i plute, nameštaja (10.772), tekstilnih prediva i tkanina (11.043), kože i predmeta od kože, obuće (12.189), radio, TV i komunikacione opreme (14.979).
Reč je o delatnostima koje su pretrpele velike štete tokom decenije sankcija i izolacije, a posle toga prebrze liberalizacije tržišta, a jedini izlaz, stručnjaci Instituta vide u iznalaženju jakog strateškog partnera koji bi modernizovao poslovanje.
U septembru su najniže zarade evidentirane u opštinama - Bela Palanka (10.748 dinara), Svrljigu (12.941 dinar), Bojniku (13.100), Ivanjici (13.834), Kuršumliji (13.963) a najveće u Surčinu (43.033), Novom Beogradu (40.952), Lazarevcu (38.054), Vračaru (37.811) i Beočinu (37.672).
Stručnjaci Instituta smatraju da ovakva distribucija zarada po opštinama ukazuje na veliki jaz u privrednom razvoju Srbije, kao i da je neophodno obezbediti stimulativnije mere za privlačenje stranih investicija kako se ne bi dogodilo da se najveći deo ekonomske moći centralizuje u Beogradu i Vojvodini.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
